Evropska unija ima značajnu stočnu populaciju, prema nedavnom izveštaju Evropske komisije o stočarstvu. Na kraju 2023. godine u EU je bilo 133 miliona svinja, 74 miliona goveda i 68 miliona ovaca i koza.
Većina stočnog fonda u EU je koncentrisana u nekoliko država članica. Prema podacima Eurostata, Španija je 2023. godine imala oko četvrtinu ukupne populacije svinja (25,4%) i ovaca (23,6%) u EU, dok je Grčka imala sličan udeo u populaciji koza (25,8%). Francuska je imala nešto manji udeo u populaciji goveda (22,8%).
Neke zemlje EU su specijalizovane za određene grane stočarstva. Na primer, Irska je 2023. godine imala 8,8% ukupne populacije goveda u EU (nešto više nego Španija i Italija), dok je Danska imala 8,6% populacije svinja (nešto manje od Francuske). Nakon Španije, Rumunija (17,9%) i Grčka (13,7%) imale su druge i treće najveće populacije ovaca u EU. Postavlja se pitanje gde je Srbija u svemu tome?
Kada je reč o Srbiji, potencijal za izvoz stočnih proizvoda u zemlje Evropske unije i dalje je u velikoj meri neiskorišćen. Iako Srbija poseduje kvalitetne resurse, tradiciju u stočarstvu i povoljne klimatske uslove, njen udeo na tržištu EU je daleko manji nego što bi mogao biti. Trenutno, glavni izvozni proizvodi iz sektora stočarstva uključuju svinjsko i goveđe meso, ali sa relativno skromnim rezultatima kada je u pitanju plasman na zahtevna evropska tržišta.
Jedan od ključnih razloga za ovakvo stanje leži u činjenici da Srbija još uvek nije u potpunosti uskladila svoje standarde sa standardima EU, što otežava pristup tržištima. Procedura sertifikacije i standardizacije za izvoz u EU zahteva značajne investicije u infrastrukturu, klaonice i logističke centre, što predstavlja veliki izazov za domaće proizvođače. Pored toga, nedovoljna povezanost između proizvođača i slaba organizacija na tržištu dodatno otežavaju konkurentnost srpskih proizvoda.
Iako su napravljeni određeni pomaci poslednjih godina, kako bi Srbija povećala svoj izvoz, potrebna je jasna strategija i podrška države. Ključne mere uključuju modernizaciju preradnih kapaciteta, povećanje obima sertifikovanih proizvoda i veća ulaganja u tehnološki napredak stočarske proizvodnje. Pored toga, saradnja između proizvođača kroz zadruge, kao i bolja organizacija poljoprivrednih zadruga, mogla bi doneti značajne benefite i olakšati pristup evropskom tržištu.
Srbija ima priliku da značajno poveća izvoz stočnih proizvoda u EU, posebno u segmentima svinjskog i goveđeg mesa, kao i proizvoda od ovaca i koza. Međutim, bez ozbiljnih reformi i ulaganja, potencijal ostaje neiskorišćen. Pitanje koje ostaje jeste koliko će Srbija biti spremna da iskoristi ove šanse i da li će domaći proizvođači moći da se izbore sa izazovima i zakonskim barijerama koje trenutno ograničavaju njihov ulazak na evropsko tržište.
Opadajući trend stočne populacije
Tokom protekle dve decenije došlo je do naglog smanjenja stočne populacije širom EU. U periodu od 2003. do 2023. godine broj ovaca i koza opao je za oko 22%, dok je broj goveda opao najmanje, za oko 9%.
Između 2022. i 2023. godine, populacije ovaca, svinja i goveda smanjene su po sličnoj stopi (između -1,0% i -1,5%), dok je pad populacije koza bio mnogo oštriji (5,2%). Do 2020/21. godine cene žive stoke, posebno goveda i ovaca, bile su relativno stabilne, dok je tržište svinja bilo podložnije cikličnim promenama. Međutim, od 2020. do 2023. godine cene su naglo porasle.
Cena živih svinja porasla je za procenjenih 21,8% u 2023. godini, nakon povećanja od 26,4% u 2022. godini. Cene živih ovaca i koza porasle su za 7,0% u 2023, posle skoka od 11,0% u 2022. Cene goveda takođe su blago porasle u 2023. (+3,3%), nakon naglog povećanja od 25,6% u 2022. godini. Čini se da su ovi skokovi cena dostigli vrhunac u trećem kvartalu 2023.
