Srbija više neće biti sklonište za nekontrolisan uvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda upitnog kvaliteta. Ministar poljoprivrede dr Dragan Glamočić poručuje da su uvedene mere samo prvi korak ka zaštiti domaće proizvodnje, zdravlja građana i očuvanja veterinarskog javnog zdravlja. A poljoprivrednici, svinjari i mlekari konačno očekuju red i sigurnost.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Dragan Glamočić ocenio je da je trenutno najkritičnija tačka srpskog agrara sektor svinjarstva, ali je izrazio optimizam da se taj sektor može stabilizovati u narednih godinu do dve dana. Kao pokazatelj da se stvari kreću u pravom smeru, Glamočić navodi da je cena žive vage svinja porasla sa 160 na 200 dinara po kilogramu za samo tri nedelje otkako je preuzeo funkciju.
Pročitaj još: Glamočićev plan u prvih 100 dana
Ovaj pomak, kako kaže, rezultat je uvođenja reda u sistem izdavanja uvoznih dozvola, koji sada podrazumeva obaveznu dokumentaciju o poreklu i sledljivosti proizvoda. Promene nisu restriktivne, već nužne, naročito u trenutku kada je u susednoj Mađarskoj zabeležena pojava slinavke i šapa.
„Srbija mora da zna odakle dolazi meso koje ulazi na naše tržište. Ne smemo dozvoliti da nam iz zaraženih područja stigne pošiljka koja bi mogla da ugrozi celu domaću proizvodnju. Zato se uvodi detaljna analiza rizika za svaku pošiljku, kako bi se sprečilo unošenje zaraznih bolesti koje nisu prisutne u Srbiji“, poručuje Glamočić.
Ministarstvo je dodatno pojasnilo da nove mere ne znače zabranu uvoza, već pojačanu veterinarsko-sanitarnu kontrolu i striktno praćenje pošiljki, kako njihovog porekla, tako i puta kojim dolaze u Srbiju. Ovo važi i za proizvode koji dolaze iz Evropske unije, ali i iz Rusije i drugih zemalja.
Pročitaj još: Uništeno više od 2 tone rizične hrane sa srpskih pijaca
Mlekarstvo je još jedan izazov
Sektor mlekarstva takođe je u teškoj situaciji. Ministar navodi da u poslednje tri decenije nije bilo gore, iako država daje solidne podsticaje i beleži porast proizvodnje od oko 10 odsto. Ipak, uvoz proizvoda poput „sira“ sa palminim uljem, koji se često prodaje kao pravi sir dodatno urušava domaće tržište.
„Takvi proizvodi oduzimaju i do 25 odsto otkupa našeg mleka. Naš je cilj da svaki proizvod bude jasno i istinito deklarisan. Ne zabranjujemo ništa, ali kupac mora da zna šta kupuje. Ne sme da misli da detetu kupuje sir, a zapravo uzima biljni preparat od palminog ulja“, ističe Glamočić.
U tom cilju, uskoro će biti usvojena nova uredba kojom će se zabraniti prodaja proizvoda koji sadrže biljna ulja pod oznakom „sir“, ukoliko to nije jasno istaknuto. Ministar dodaje i da će digitalizacija farmi doprineti boljoj kontroli i ostanku mladih na selu.
Pročitaj još: Otvara se centar za informisanje poljoprivrednika
e-Agrar i podsticaji – još uhodavanje
Na žalbe poljoprivrednika zbog kašnjenja isplata podsticaja, Glamočić odgovara da su one posledica brzog prelaska na sistem e-Agrar. „Sistem je uveden brzo, bez dovoljno pažnje prema starosnoj strukturi naših poljoprivrednika. Čak i mlađima je bilo teško, ali svakim danom to ide bolje“, kaže ministar.
Novi pristup Ministarstva poljoprivrede koji kombinuje oštriju kontrolu uvoza, jačanje domaće proizvodnje, zaštitu potrošača i digitalizaciju sektora, signal je da se agrarna politika konačno okreće domaćem seljaku. Pitanje koje ostaje jeste, da li će ovaj pravac biti istrajno sproveden i da li će svinjari i mlekari zaista osetiti sigurnost u proizvodnji koju godinama traže?
