Svako vreme ima svoje heroje, virtuoze, simbole. Drugu polovinu 20. veka u Novom Sadu obeležila je muzika tamburaša, a među njima, bez premca, svakako je bio Janika Balaž. Rođen je u Lukinom Selu, kod Zrenjanina, 23. decembra 1925. godine.
Vek od rođenja čuvenog primaša Janike Balaža, u Muzeju grada Novog Sada, biće obeležen izložbom "Jovan Janika Balaž : bio i ostao“ autorke Dušanke Marković, kustosa muzejskog savetnika. Na izložbi će biti prikazani Janikini lični predmeti koji se baštine u Muzeju, kao i oni pozajmljeni od njegovih potomaka, prijatelja i poznanika. Jedan deo izložbe posvećen je čuvarima sećanja na Janiku, prvenstveno Udruženju "Tamburica Janike Balaža“.
Izložba će biti postavljena u depandansu Muzeja, u Zbirci strane umetnosti u Dunavskoj ulici br. 29. Svečano otvaranje je zakazano za ponedeljak, 22. decembar, u 18 časova i biće otvorena do 20. januara sledeće godine.
Pročitaj više:Kako se prave čuvene staropazovačke kifle?
U programu svečanog otvaranja učestvovaće tamburaši Centra tamburaške kulture, čiji umetnički rukovodilac je Zoran Bugarski Brica. O Janikinom muziciranju govoriće Jovan Adamov, kompozitor i aranžer; Zoran Mulić , kompozitor i dirigent i Ratko Šoć, slikar i pesnik.
Tom prilikom promovisaće se i prigodna poštanska marka i koverta sa Janikinim likom, koju je izdala Pošta Srbije, a na inicijativu Društva novosadskih filatelista. Marku će, u ime Pošta Srbije predstaviti Milan Tešović, direktor RJ Novi Sad, a u ime Društva novosadskih filatelista predsednik, prof. dr Filip Kulić.
Na dan rođenja, 23. decembra, poklonici Janikinog tamburaštva posetiće na Trandžamentu njegovo grobno mesto, položiti cveće i setiti se velikog majstora.
Čuveni primaš Janika Balaž najveći deo svoga života i rada proveo je u Novom Sadu gde je i preminuo 10. novembra 1988. i sahranjen u Petrovaradinu, na Trandžamentu. Od predaka je nasledio ljubav prema muzici. Deda mu je bio cimbalist, otac tamburaš, a deda po majci je svirao kontrabas. Janika se opredelio za prim-tamburu (bisernica) koju je, svojim duhom, znanjem i stilom, uzdigao na pijedestal umetnosti.
Počeo je da svira sa šest godina, a prvi šereg (klapu) formirao sa nepunih deset. Svoje muziciranje pored prirodnog talenta i samoukosti, upotpunjavao je školovanjem. Učio je da svira kod čuvenih majstora Dežea Hevešija, Imre Vincea, Isidora Hadnađeva, Bele Lakatoša, Pište Verebeša.
Nastupao je u dva profesionalna tamburaška orkestra. U Radio Titogradu od 1948-1951. kad prelazi u Radio Novom Sadu gde ostaje do penzionisanja 1987. U Velikom tamburaškom orkestru RTV Novog Sada, kojim je dirigovao Sava Vukosavljev, postao je koncert-majstor.
"Mali tamburaški sastav“, koji je formirao 1962. doneo mu je svetsku slavu angažmanom u filmu "Skupljači perja“. Film je na Kanskom festivalu 1967. nagrađen "Zlatnom palmom“. To je bio povod gostovanja "Ciganskog tamburaškog orkestra“ u čuvenoj pariskoj Olimpiji. Sa tim orkestrom Janika je nastupao na prostoru cele bivše Jugoslavije, ali i širom Evrope, Amerike i Afrike.
Pored sviranja Janika je pisao aranžmane, tekstove i muziku. U studijima RTV Novi Sad zabeleženo je nekoliko hiljada kompozicija u njegovom izvođenju.
Janikino muziciranje, izuzetne improvizacije i virtuoznost na bisernici, bili su inspiracija umetnicima različitih profila, od karikaturista, pesnika i pisaca, do slikara i vajara. Posvećena mu je pesma "Osam tamburaša”, za koju je tekst napisao poznati slikar Ratko Šoć. Skulptura Janikina, u prirodnoj veličini, postavljena je na Trgu neznanog junaka.
Pročitaj više:Vojvođanska berza ukusa - Nova manifestacija na Novosadskom sajmu
Ljubitelji Janikinog muziciranja, osnovali su Udruženje građana "Tamburica Janike Bakaža” koje je, pored očuvanja sećanja na ovog proslavljenog tamburaša, dugo godina održavalo muzički festival tamburaških orkestara "Bisernica Janike Balaža“.
Nisu ga mimoišla ni priznanja. Od mnogobrojnih najdraži mu je bio, Orden rada sa srebrnim vencem, kojim je odlikovan od Predsednika Tita pred kojim je, puno puta nastupao.
Janika Balaž je obeležio jedno vreme i predstavlja simbol Novog Sada, ali i simbol tamburaštva koje se našlo i na listi Nacionalne nematerijalne kulturne baštine.
