Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto, dok su na mesečnom nivou cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS). Centralna banka je navela da je mesečnu inflaciju u januaru obeležio rast cena usluga u okviru bazne inflacije, zatim naftnih derivata, kao i poskupljenje pojedinih kategorija prehrambenih proizvoda, voća i povrća i prerađene hrane.
Iz NBS su naveli da je rast cena u okviru bazne inflacije, koji je takođe iznosio 0,6 odsto, bio potpuno vođen rastom cena usluga, 1,0 odsto, uključujući komunalne usluge, usluge interneta i turističke paket aranžmane. Na međugodišnjem nivou, bazna inflacija je u januaru iznosila 5,6 odsto.
Pročitaj još: Koliko su akcize digle cene?
Na rast cena energenata uticale su i cene naftnih derivata, koje su, prateći dinamiku kretanja svetske cene nafte, u januaru povećane za 2,3 odsto, dok je međugodišnji rast cena energenata iznosio 1,4 odsto.
U okviru cena hrane, doprinos rastu potrošačkih cena od 0,6 odsto na mesečnom nivou potekao je iz obe potkategorije - cene neprerađene hrane su povećane za 0,8 odsto, a cene prerađene hrane za 0,5 odsto. Kod neprerađene hrane beleži se rast cena svežeg voća od 1,1 odsto i svežeg povrća od 3,3 odsto, dok su cene svežg mesa zabeležile pad od 1,5 odsto.
__________________________________________
Podrška malim proizvođačima ključni korak ka pravednijem tržištu
U vremenu kada visoke cene sve više opterećuju potrošače, postavlja se pitanje kako svako od nas može uticati na tržište. Jedan od odgovora leži u podršci malim proizvođačima, koji se suočavaju s brojnim izazovima i državnim nametima dok pokušavaju da održe svoje poslovanje. Njihov opstanak zavisi od potrošača koji biraju da kupuju domaće, sveže proizvode direktno od njih, umesto iz velikih trgovinskih lanaca.
Nakon što je prvi jednodnevni bojkot u januaru uzrokovao pad prihoda trgovaca za oko 30 odsto, protekle sedmice održan je drugi bojkot velikih trgovinskih lanaca zbog visokih cena, u trajanju od pet dana. Ovakvi potezi imaju za cilj da stvore pritisak na trgovce i proizvođače da ne formiraju cene dogovorima, već da ih prepuste tržištu, ali i da podstaknu kupce na promenu navika – podršku domaćim malim proizvođačima, koji su ključni deo zdrave i održive privrede.
___________________________________________
Pročitaj još: Ringišpil cena
Kada je reč o prerađenoj hrani, iz NBS su naveli da je nastavljen rast cena konditorskih proizvoda i kafe, što je posledica znatnog rasta cena kakaoa i kafe na svetskom tržištu. Na međugodišnjem nivou, rast cena hrane je nastavio da se kreće ispod ukupne inflacije i iznosio je 4,1 odsto.
Pročitaj još: Koliko je domaće zaista domaće?
Prema novoj projekciji NBS-a, inflacija bi, nakon kretanja oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja početkom godine, od drugog tromesečja trebalo da postepeno usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. Očekuje se da će tom padu najviše doprineti restriktivni monetarni uslovi, smanjenje svetskih cena energenata i niža uvozna inflacija, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, koja bi, prema trenutnim procenama, trebalo da bude prosečna.
Izvor: RTV
