Na njivi u Kaću, među zelenim bokorima batata, razgovarali sa Vedranom Nedeljkov, inženjerom poljoprivrede koja je zajedno sa suprugom Markom među prvima u Srbiji počela da se bavi proizvodnjom ovog sve popularnijeg povrća. Njihova proizvodnja batata, međutim, nije doživela veliki rast poslednjih godina i za to postoji više razloga, ali nije isključeno da će se taj trend promeniti.
– Batat je kod nas nekako ostao u drugom planu. Proizvodnja lubenice, odnosno naša „Slatka mala“, odvela nas je više na svoju stranu, pa batatu nismo mogli da posvetimo toliko energije i vremena. On zato već nekoliko godina stagnira. Površine su manje-više slične, kao i kupci, kaže Vedrana.
Izazovana proizvodnja
Prema njenim rečima, batat jeste kultura kojoj klimatski uslovi u Srbiji sve više odgovaraju, ali zahteva odgovarajuće zemljište i pažljivo osmišljenu tehnologiju proizvodnje.
– Proizvodnja je dosta izazovna. Potrebno je posebno zemljište, određena tehnologija, odgovarajuće đubrenje i zaštita, pre svega od zemljišnih insekata. Za sada kod nas nemamo značajnijih problema sa bolestima, što nam svakako olakšava proizvodnju, objašnjava ona.
Dodatni problem predstavlja i konkurencija iz zemalja u okruženju, gde se batat proizvodi po nižim cenama.
– Imamo dosta zemalja istočno od nas koje proizvode batat po prilično niskim cenama. Kvalitet je ponekad upitan, ali cena je ipak ta koja odlučuje. Zato još uvek značajno ne povećavamo površine pod batatom i ne izvozimo ga, kao što je to slučaj sa „Slatkom malom“.
Dobar sadni materijal važan preduslov
Batat najbolje uspeva na lakšim, rastresitim zemljištima, a upravo takvo zemljište imaju i na parceli u Kaću koja se nalazi nedaleko od Dunava.
U proizvodnji koriste specifičan način sadnje. Kako objašnjava Vedrana, postoje dva načina proizvodnje rasada i njegovog rasađivanja.
– Do pre dve godine koristili smo klasičan ukorenjeni rasad, a od pre dve godine koristimo neukorenjeni rasad, odnosno grančice batata koje se na određen način polažu u zemljište.
Razlog za takav način sadnje krije se u samoj prirodi batata.
– Batat je zadebljali sekundarni koren i važno nam je da se što više tih korenova razvije kako bismo na jesen imali što više batata za vađenje. Zato proizvodnja nije nimalo naivna i treba obratiti pažnju na svaki detalj, kaže Vedrana.
Specifičnost mehanizacije
Kada je reč o većim površinama, problem predstavlja i nabavka odgovarajuće mehanizacije. Proizvođači u Srbiji koji se bave batatom nemaju dovoljno velike površine da bi se specijalizovana mehanizacija brzo isplatila.
– Dosta je teško nabaviti mehanizaciju koja je uz to veoma skupa. Kod nas nema mnogo proizvođača koji imaju velike površine pod batatom. Specifična sadilica koja sadi taj neukorenjeni rasad prilično je skupa, a potrebne su i druge mašine i oprema da bi proizvodnja mogla da bude na nekom višem nivou – objašnjava naša sagovornica.
Nije svaki batat isti
Na njivi u Kaću može se videti više sorti batata, koje se razlikuju po dužini vegetacije, ali i po boji pokožice i mesa.
Najzastupljeniji je narandžasti batat, a imaju četiri sorte koje se međusobno razlikuju po vremenu sazrevanja i nijansi mesa – od svetlije do tamnije narandžaste, bele, ljubičaste.
Beli batat je potpuno beo i spolja i iznutra, dok ljubičasti karakteriše intenzivna, tamnoljubičasta, gotovo plava boja pokožice i mesa. Različite boje nisu samo zanimljive za oko već omogućavaju i različite mogućnosti upotrebe, pa batat polako pronalazi svoje mesto i u domaćoj kuhinji.
Eksperiment na njivi – iskustvo sa Kontur Antistress-om
Posebno zanimljiv deo ovogodišnje proizvodnje jeste eksperimentalna primena Kontur đubriva, a pre svega preparata Kontur Antistress, na parceli pod batatom.
– Kod batata je važno obratiti pažnju na svaki detalj. Zato nam je zanimljivo da isprobamo i neke nove pristupe u proizvodnji i vidimo kako će biljka reagovati. Ove godine smo na većem delu proizvodnje eksperimentalno primenili Kontur Antistres i pratićemo šta će nam usev pokazati do kraja vegetacije – kaže Vedrana.
Upravo ovakvi ogledi mogu biti dragoceni proizvođačima jer se iskustvo stiče direktno na parceli, u konkretnim zemljišnim i vremenskim uslovima.
Batat možda na prvi pogled deluje kao jednostavan usev, međutim, iskustvo Vedrane i Marka pokazuje da iza svakog dobrog prinosa stoji pažljivo odabrana parcela, kvalitetan sadni materijal, odgovarajuća mehanizacija i mnogo znanja. A kada se tome dodaju nova iskustva i eksperimentalna primena različitih tehnologija, svaka sezona donosi priliku da se nešto novo nauči. Upravo zato će biti zanimljivo videti šta će ova parcela u Kaću pokazati na kraju proizvodne sezone – i kakav će rezultat dati ovogodišnji ogled sa Kontur Antistress-om.
Tekst i foto: A.Milić
