Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da je do sada isplaćeno više od 88 odsto sredstava iz budžeta namenjenog poljoprivredi, a da će uskoro biti objavljen kalendar podsticaja. Na taj način, poljoprivrednici će imati jasan pregled kada su pojedine mere dostupne i kada mogu da očekuju isplate.
Glamočić je najavio i da je država izdvojila 566 miliona dinara za nastavak digitalizacije protivgradnih sistema, čime će biti završena digitalizacija Radarskog centra Bukulja i prva faza RC Užice.
– Naš cilj za sledeću godinu je da obezbedimo da svaka isplata stigne na vreme i da novac dođe do onih kojima je namenjen. U tome će veliku ulogu imati platforma eAgrar, a sprovodićemo i značajne kontrole kako bi sredstva koristili isključivo oni koji se stvarno bave poljoprivredom – izjavio je ministar za Večernje novosti.
Podsticaji vezani za osiguranje
Prema njegovim rečima, država trenutno subvencioniše premije osiguranja i pokriva do 70 odsto troškova, dok se u narednom periodu planira uvođenje modela kojim bi deo subvencija bio uslovljen postojanjem polise osiguranja.
– To neće biti obaveza uvedena preko noći, već postepeno prilagođavanje koje će podstaći proizvođače da ozbiljnije pristupe upravljanju rizicima. Do kraja godine razgovaraćemo sa osiguravajućim kućama kako bismo polise učinili što povoljnijima, jer nam nije cilj da bilo ko bude na gubitku – naglasio je Glamočić.
Pročitaj još: Izračunaj koliko azota, fosfora i kalijuma je ostalo u zemlji!
Klimatske promene – sistemski odgovor države
Ministar je istakao da su klimatske promene ozbiljan izazov, ne samo za srpsku već i za svetsku poljoprivredu. Kako je rekao, odgovor države je sistemski i oslanja se na više pravaca: ulaganje u navodnjavanje i odvodnjavanje, podršku osiguranju, razvoj novih sorti i hibrida tolerantnih na sušu i mraz, modernizaciju protivgradne zaštite, kao i mere za očuvanje zemljišta i pošumljavanje.
– Država će nastaviti da pomaže one koji žele da investiraju u ove sisteme, ali ne namećemo jedno rešenje kao univerzalno. Kombinujemo više mera kako bismo došli do održivog rezultata – rekao je Glamočić.
Diversifikacija umesto oslanjanja na žitarice
Na pitanje da li bi zbog čestih suša i mrazeva trebalo odustati od tradicionalnih kultura, ministar je naglasio da Srbija neće odustati od pšenice, kukuruza i soje, jer one čine osnovu domaće proizvodnje i garant su prehrambene sigurnosti zemlje.
– Iako žita ne donose najveću dodatu vrednost, treba podsetiti da zaboravljene kulture poput sirka imaju budućnost zbog otpornosti na sušu i dobre hranljive vrednosti – dodao je ministar.
Srbija, prema njegovim rečima, ne može da gradi budućnost poljoprivrede samo na žitaricama, već mora da širi proizvodnju i ulaže u profitabilnije grane.
– Usmeravamo podsticaje ka proizvodnji voća, povrća, cveća i proizvodnji u zaštićenim prostorima, jer se tu ostvaruju znatno veći prihodi po hektaru. Perspektivu ima i proizvodnja povezana sa prerađivačkom industrijom – naveo je Glamočić i dodao da Srbija čak uvozi deo soje jer su domaći prerađivački kapaciteti porasli.
Pročitaj još: 100 ha nije garancija uspeha
Modernizacija protivgradne zaštite
Govoreći o modernim sistemima zaštite od grada i mraza, ministar je pomenuo da se u zasadu u Bačincima jednim savremenim topom može zaštititi nekoliko desetina hektara.
– Takve projekte ćemo podržati, uz nastavak ulaganja u modernizaciju i digitalizaciju protivgradnih stanica. Ipak, moramo biti realni – potpuna zaštita od grada ili mraza ne postoji. Protivgradne mreže nisu rešenje za svaku kulturu, ali država kroz nacionalne mere i IPARD program omogućava proizvođačima koji to procene kao isplativo da ih nabave – zaključio je Glamočić.
