U Kisaču, selu nadomak Novog Sada, poljoprivreda je oduvek bila znak prepoznavanja. Iako su se vremena menjala, a broj domaćinstava koja se bave stočarstvom ili ratarskom proizvodnjom drastično smanjio, još ima ljudi koji veruju u zemlju. Jedan od njih je Goran Filipović, domaćin koji na 26 hektara obrađuje šećernu repu, kukuruz, suncokret, soju i pšenicu.
– Nekad se sa 10 hektara lepo živelo, danas je teško preživeti i sa 100 – kaže Goran, predsednik inicijative za opstanak poljoprivrede u Kisaču. – Troškovi skaču, cene stagniraju, a računica za ratara sve teže postoji.
Pročitaj još: U selu još dva govedara, jedan ima samo 24 godine
Ipak, Filipovići se nisu zaustavili samo na klasičnim usevima. Pre pet godina, zajedno sa sinom Predragom, odlučili su da podignu moderan zasad jabuke sorte “gala” na 1,5 ha, sa protivgradnom mrežom i sistemom za navodnjavanje kap po kap. Podsticaji su pomogli, kredit se otplaćuje, a prošle godine rodilo je čak 70 tona jabuka.
Ove godine mraz je prepolovio rod, ali Filipovići znaju da je poljoprivreda “fabrika pod vedrim nebom”. Zato ne odustaju.
– Raditi na zemlji nije lako, ali ko istraje, taj opstaje. Naša sreća je što sin hoće da ostane na ognjištu i nastavi posao – kaže Goran.
Kako bi se izborili sa problemima i nedostatkom radne snage, kisački voćari su se udružili u zadrugu. Zajedno rade, kupili su vozić za berbu, a sve jabuke plasiraju preko Zadruge.
Pročitaj još: Voćari pod nebom bez garancije
Primer Filipovića i njihovih komšija pokazuje da poljoprivreda u Kisaču, uprkos svim izazovima, ima budućnost. Udruživanje, ulaganje i istrajnost, to su tri stuba na kojima i dalje stoji selo.
Inače, prema popisu iz 2002. ovde je živelo 5.471 žitelja, a dve decenije kasnije 4.511.
- Nažalost u selu ima dosta praznih kuća za prodaju, kaže Goran Filipović, predsednik inicijative za opstanak poljoprivrede u Kisaču. - Na svu sreću blizina grada i potraga za seoskim mirom te kuće čini atraktivnim potencijalnim kupcima.
Takođe i Osnovna škola "Ljudevit Štur", svedok je vremena koja se menjaju. Kako kaže Filipović pre četiri decenije bila je puna đaka. Išlo se u školu i u prepodnevnu i popodnevni smenu, a sada samo prepodne. U generaciji su bila po četiri razreda od kojih tri sa po 30 đaka slovačke nacionalnosti i jedan razred s đacima srpske nacionalnosti.
Koliko se smanjuje broj dece, govori podatak da je ove godine u prvi razred upisano po jedno odeljenje sa 16 đaka gde se nastava odvija na slovačkom jeziku i 17 mališana za nastavu na srpskom jeziku.
Iako je ovo poljoprivredni kraj u selu su ostala samo tri domaćina koja se bave mlečnim govedarstvom i oko 30 porodica koje se bave uzgojem svinja za svoje potrebe, kaže Goran – Apsurd je svakako da, iako je slovački kulen deo identiteta Kisača, domaćini rađe kupuju polutke u mesnici i od njih prave kulen.
I ovaj put se potvrdilo koliki je značaj udruživanja za opstanak i razvoj sela. Tako vredni kisački poljoprivrednici svojim primerom pokazuju koliko su vezani za zemlju na kojoj su odrasli, spremni da se suoče sa svim problemima, pronađu rešenje, a sve sa željom da unaprede svoj način života, opstanu i idu napred u korak sa svim novinama koje nosi savremeno doba.
T.G.
