Promenjeni klimatski uslovi više nisu izuzetak, već postaju pravilo, a voćarstvo je grana poljoprivrede koja to najbrže i najteže oseti. Sve izraženije klimatske promene stavljaju proizvodnju voća pred ozbiljne rizike, jer vremenske nepogode sve češće određuju obim i kvalitet roda.
Naši voćari 2025. pamtiće po vremenskim ekstremima koji su obeležili sezonu i ostavili ozbiljne posledice na prinos. Da bi se sagledale razmere štete, potrebno je osvrnuti se na svaku nepogodu posebno.
Kasni mrazevi
U martu i aprilu zabeleženi su značajni mrazevi koji su pogodili voće u fazi cvetanja, a maj je doneo i do 95% gubitka roda kajsije. Prema procenama agroanalitičara, prinosi kajsije, breskve, trešnje, ranih sorti višnje i šljive smanjeni su od 30% do čak 90% - 100%. Ukupna šteta u voćarstvu, samo od mraza i grada u ovoj sezoni, procenjena je na oko 300.000 tona izgubljenog voća.
Procene govore da Srbija zbog kasnih mrazeva godišnje gubi između 60 i 150 miliona evra, dok je prethodnih godina samo u Šumadiji i zapadnoj Srbiji stradao rod od oko 150.000 tona. Nedostatak oprašivača (pčela i bumbara) dodatno je smanjio plodnost. Najteže su stradale rane sorte poput kajsije i šljive, što je prouzrokovalo značajne ekonomske gubitke.
Gradonosne oluje
Početkom maja grad je naneo ozbiljan udarac voćnjacima u Beogradskom okrugu, Šumadiji i zapadnoj Srbiji, već pogođenim mrazom. U avgustu su gradonosne oluje zahvatile i Gornji Milanovac, Ub i Obrenovac, pri čemu je padao krupan grad veličine teniske loptice.
Zvanični dokumenti prepoznali su više voćarskih oblasti sa visokim rizikom od grada, a među njima se izdvajaju: Sremska, Zlatiborska, Kolubarska, Zaječarska i Pčinjska oblast
Suša, visoke temperature i rizik od požara
Jun je bio izuzetno suv, topao i sunčan – na mnogim meteorološkim stanicama nije zabeležena nijedna padavina, dok su temperature dostizale i do 41°S. Sušni period nastavio se i tokom leta, posebno ugrožavajući istočnu i južnu Srbiju, gde su poljoprivrednici zatražili da se suša proglasi elementarnom nepogodom.
Kao odgovor, država je omogućila subvencije za navodnjavanje, sa povraćajem od 50% do čak 80% u nerazvijenim područjima, za opremu poput sistema za navodnjavanje “kap po kap”, bunara, prskalica i automatizacije procesa navodnjavanja. Suša i ekstremne vrućine dovele su do ozbiljnih gubitaka, ali mere podrške predstavljaju početni korak u prilagođavanju proizvodnje klimatskim promenama.
Pročitaj još: Ko je pobedio sušu?
Ekstremno visoke temperature dodatno su povećale rizik od požara na poljoprivrednim površinama. U pojedinim regionima zabeleženi su incidenti u blizini voćnjaka, a struka upozorava da će ovakve pojave biti sve češće ukoliko se nastavi trend porasta temperatura i dugotrajnih suša. Požari ne samo da direktno ugrožavaju zasade, već prouzrokuju i sekundarne posledice – degradaciju zemljišta, gubitak organske materije i povećanu eroziju.
Preporučuje se da proizvođači primenjuju preventivne mere zaštite od požara - redovno uklanjanje suvih grana i korova, obezbeđivanje zaštitnih pojaseva i saradnju sa lokalnim vatrogasnim službama.
Iako vremenske nepogode sve češće oblikuju voćarsku proizvodnju, postoje mere koje mogu značajno ublažiti njihov uticaj i obezbediti stabilniji rod. Struka ukazuje da je pravovremena primena savremenih tehnologija, uz ekonomske i organizacione mere podrške, ključ opstanka voćarstva u uslovima klimatskih promena.
Zaštita od kasnih mrazeva
Najosetljiviji period za voće je cvetanje, kada i kratak mraz može uništiti rod. U savremenim zasadima sve se više primenjuju antifrost sistemi za orošavanje, koji finim raspršivanjem vode štite cvet i mladi plod od izmrzavanja. Efikasni su i ventilatori i topovi koji podižu temperaturu u voćnjaku za 1–2 stepena, dok tradicionalne metode poput dimljenja i paljenja bala slame mogu biti pomoćno rešenje. Uz to, preporučuje se sadnja kasnocvetnih sorti, posebno kod kajsije i šljive, koje izbegavaju najkritičnije dane.
Kako se odbraniti od grada
Protivgradne mreže i dalje su najsigurnija zaštita, naročito u intenzivnim zasadima jabuke, trešnje i višnje. One ne samo da sprečavaju fizička oštećenja ploda, već i smanjuju rizik od bolesti koje se šire kroz rane nastale udarom leda. Voćari sve češće kombinuju mreže sa osiguranjem useva, jer ni jedan sistem nije stoprocentna garancija. U Srbiji se i dalje koriste protivgradne rakete i topovi, ali iskustva proizvođača pokazuju da lokalna, fizička zaštita daje stabilnije i pouzdanije rezultate.
Suša i visoke temperature – najveći izazov
Ekstremno suvo i toplo leto pokazalo je da bez sistema za navodnjavanje "kap po kap" nije moguće obezbediti stabilnu i održivu proizvodnju. Ovaj sistem omogućava uštedu vode i precizno doziranje hraniva kroz fertirigaciju. Malčiranje zemljišta i postavljanje mreža za zasenu dodatno smanjuju isparavanje i štite plodove od sunčevih ožegotina. U zasadima borovnice i maline senčenje je već postalo standard. Voćari sve češće uvode i pokrovne useve, koji popravljaju strukturu zemljišta i čuvaju vlagu.
Pored tehničkih rešenja, važnu ulogu ima i osiguranje useva, kao i korišćenje državnih subvencija i IPARD fondova za nabavku opreme. Udruživanje proizvođača, zajedničke nabavke i ulaganja u infrastrukturu mogu značajno smanjiti pojedinačne troškove. Praćenje prognoznih sistema RHMZ i lokalnih agrometeoroloških stanica omogućava voćarima da na vreme reaguju i spreče najveće gubitke.
Sezona 2025. pokazala je da su klimatski rizici postali faktor koji direktno oblikuje obim i kvalitet voćarske proizvodnje u Srbiji. Mraz, grad, suša i požari više nisu povremene nepogode, već očekivane pojave koje iz godine u godinu donose velike gubitke.
To jasno ukazuje da se proizvodnja voća ne može više oslanjati na povoljne vremenske prilike, već na sistemsku primenu savremenih tehnologija, pravovremene agrotehničke mere i ekonomsku zaštitu proizvodnje.
Struka naglašava da je jedini put ka stabilnom voćarstvu integracija preventivnih rešenja – od antifrost sistema i protivgradnih mreža, preko modernih sistema za navodnjavanje i mera zaštite od požara, do osiguranja i organizovanog nastupa proizvođača. Samo ovakvim pristupom srpsko voćarstvo može sačuvati konkurentnost i obezbediti sigurnu proizvodnju u uslovima sve izraženijih klimatskih promena.
MSc inž. Radmila Koprivica
PSSS "Beograd"
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)