Dok su visoke temperature i nedostatak padavina ozbiljno umanjili rod kukuruza i soje, šećerna repa se ove sezone pokazala kao znatno otpornija kultura. Iako su površine pod repom smanjene, stručnjaci ističu da upravo ona pruža sigurnost poljoprivrednicima i sve jasnije potvrđuje svoj značaj u domaćem ratarstvu.
Pročitaj još: Sunoko optimističan, u planu proizvodnja 170.000 tona šećera
Za razliku od drugih ratarskih kultura, repa je uspela da zadrži stabilan prinos. Ove godine posejana je na približno 25.000 hektara, što je oko 25% manje nego lane. Ipak, očekuje se prosečan rod od oko 55 tona po hektaru, uz povoljan sadržaj šećera u korenu.
Na imanjima kompanije Matijević Agrar u Mihajlovu, šećerna repa zauzela je 113 hektara. Upravnik Nemanja Racić za RTS navodi da je setva obavljena u optimalnom roku, ali da su aprilskih mrazevi naterali proizvođače na presejavanje. Spas je kasnije donelo navodnjavanje, jer je u maju palo svega dve litre kiše. „Na oko 70% površina koristili smo sisteme za zalivanje, što je znatno umanjilo posledice suše i obezbedilo dobar razvoj korena“, istakao je Racić. On dodaje da je pritisak bolesti i štetočina ove sezone bio znatno slabiji, pa se očekuje prinos od oko 60 tona po hektaru.
Pročitaj još: Repa na 31.000 hektara
Zdravstveno stanje useva pratila je Poljoprivredna stručna služba Zrenjanin. Prema rečima Snežane Parađenović, ozbiljnijih bolesti nije bilo, a korenaste vaši nisu registrovane. Cerkospora se povremeno pojavljivala, ali je držana pod kontrolom. „Lisna masa je u dobroj kondiciji, digestija trenutno iznosi oko 17,5 procenata i očekujemo da još poraste“, navodi Parađenovićeva.
Prošlogodišnji problemi sa bolestima i slabim prinosima uticali su na smanjenje površina pod repom, ali se i ove godine potvrdilo da ova kultura daje stabilnije rezultate u poređenju sa kukuruzom i sojom.
Živko Ćurčić iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo smatra da u budućnosti postoji prostor da se površine stabilizuju na oko 30.000 hektara. „Prednost šećerne repe je što je cena poznata unapred, pa proizvođači imaju sigurniju kalkulaciju i manji rizik od tržišnih oscilacija“, naglašava on.
Kako dodaje, klimatske promene ostaju ključni izazov za ratarstvo u celini. Zato Institut sprovodi oglede koji treba da pomognu proizvođačima da se prilagode, od optimizacije dužine vegetacije i racionalne upotrebe hraniva, do unapređenja zaštite od bolesti i štetočina. „Naš cilj je da obezbedimo stabilnu proizvodnju i održivu ekonomsku dobit, jer je to preduslov opstanka poljoprivrednih gazdinstava“, zaključuje Ćurčić.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)