Italijanske sorte, srpska zemlja i ženska upornost

Ne čujemo često da se neko u Srbiji odlučuje za uzgoj lešnika. Razlozi su brojni. Najčešće se navodi nestrpljivost, jer poljoprivrednici retko žele da čekaju sedam do deset godina, koliko je potrebno da lešnik dođe do punog roda. Još ređe ćete čuti da se uzgojem ove vrsta bavi žena.

Magdalena Milićević Mijailović jedna je od retkih, ali i respektabilnijih proizvođača lešnika u Srbiji. Nakon što je upisala Poljoprivredni fakultet, smer voćarstvo i vinogradarstvo, zajedno sa roditeljima započela je podizanje prvih zasada. Od tadašnjih tri hektara, danas se njen zasad lešnika proširio na čak 65 hektara. Najstariji zasad podignut je 2014. godine.

– Nije bilo lako pokrenuti posao samo sa znanjem stečenim na fakultetu. Međutim, praksa koju sam morala sama da prođem bila je ključ mog uspeha. Usponi, padovi, greške i lekcije iz njih danas su moj oslonac i podsetnik svaki put kada pomislim da sam možda pogrešila u izboru profesije, iskreno kaže Magdalena.

Opšte je poznato da leska rod daje tek nakon nekoliko godina, ali se retko govori o konstantnim ulaganjima koja su neophodna do punog roda. Od podizanja zasada pa do prve berbe, potrebno je obezbediti radnu snagu, mehanizaciju i sredstva za zaštitu bilja.

– Prvih sedam godina roda nema, ali plate radnicima, kupovina mehanizacije, njena amortizacija i zaštita ne čekaju sedam godina, one su stalne. Ulaganja su u početku velika i kada se podvuče crta, ta suma nije mala. Tek oko desete godine od podizanja zasada može se očekivati da se ulaganja počnu vraćati, objašnjava Magdalena.

Ipak, najveći izazov, kaže, nisu troškovi, već vremenske prilike. Lešnik je u osnovi otporna biljka, ali ta otpornost zavisi od sorte i uslova okoline, mraza, suše i bolesti.

– Prošle sezone kiša je padala 12 dana zaredom, što je dovelo do znatno lošijeg kvaliteta ploda. Ove godine je kvalitet bolji, ali je rod prepolovljen. Nema dve iste godine, pa ni rezultati ne mogu biti isti. Mi, poljoprivrednici, svake godine damo sve od sebe, ali klimatske promene su nešto na šta ne možemo da utičemo, priča sagovornica.

Italijanske sorte za sigurno tržište

Na njenom imanju dominiraju italijanske sorte, Tonda Gentile Romana, Tonda Gentile delle Langhe, Nocchione i Tonda di Giffoni. Ove sorte birala je pažljivo, na osnovu tržišnih istraživanja.

– Odlučila sam se za sorte koje koristi poznata konditorska kompanija Ferrero, jer su one tražene i na ceni. Tržišna vrednost je prevagnula, ali mi je bilo važno i kako se te sorte ponašaju u našim uslovima. Pokazale su stabilan prinos i dobru otpornost. Svako ko je probao Ferero proizvode zna njihov karakterističan, pun ukus, kaže Magdalena.

Briga o zasadu tokom cele godine

Ciklus rada u zasadima lešnika obuhvata orezivanje, đubrenje, zaštitu i berbu, poslove koje Magdalena i njena porodica sada već obavljaju rutinski.

– Orezivanje radimo tokom zime, kada nema roda, ali često i početkom jeseni zbog obima posla. Zaštita bakrom je obavezna u jesen i proleće, kako bismo zaštitili biljku od patogena koji su možda preživeli. Lešnik nije previše zahtevna biljka, ali traži redovnost i pažnju, objašnjava Magdalena.

Oluje, gubici i upornost

Iako posao voli i obavlja ga s lakoćom, priznaje da vremenske nepogode umeju da pokolebaju i najupornije proizvođače. Posebno teško bilo je tokom juna i jula ove godine, kada su oluje pogodile Srbiju, a naročito Veliku Krsnu, gde se nalazi Magdalenino imanje.

– Oluje su ove godine učinile svoje, veliki deo roda završio je na zemlji. Ono što bih volela jeste da osiguravajuće kuće uvedu mogućnost osiguranja baš od ovakvih nepogoda, jer trenutno niko ne pokriva taj rizik, ističe.

Mehanizacija i organizacija

Bez radnika i mehanizacije posao ovog obima ne bi bio moguć. Magdalena raspolaže savremenom opremom: šest voćarskih traktora marke Antonio Carraro, četiri freze-pipalice, grejderi, malčeri i pet atomizera marke Continental zapremine 1.100 litara.

– Ništa nije prepušteno slučaju. Od prvog dana vodimo računa o svemu, od izbora sadnog materijala do finalne prodaje, kaže Magdalena.

Od plantaže do tržišta

Prve godine roda, sa oko 20 tona lešnika, postavilo se pitanje kome prodati. No, uz preduzetnički duh i snalažljivost, Magdalena je sama kontaktirala gotovo sve konditorske kompanije u Srbiji. Prvi kupci su se pojavili, a saradnja traje do danas.

– I dalje prodajemo i sirov i pečen lešnik. Naravno, cena se razlikuje, ali kvalitet i profesionalnost su ono što nas održava, ističe Magdalena.

Prošle godine ostvarila je prinos od 40 tona. Iako je količinski bio rekordan, kvalitet je delimično trpeo zbog loših vremenskih uslova. Ove godine očekuje bolji kvalitet, ali manji rod, što je u poljoprivredi česta pojava.

Udruživanje – put ka jačem tržišnom položaju

Magdalena objašnjava i značaj udruživanja proizvođača:

– Kada bi se nekoliko perspektivnih proizvođača udružilo, bilo bi nam mnogo lakše da prebrodimo izazove, ali i da zajednički izađemo na strano tržište. Kao pojedinci teško možemo da ispunimo tražene količine, bez obzira na kvalitet, objašnjava.

Selo juče, danas, sutra

Selo juče, mesto gde se radilo iz nužde i gde su se poslovi prenosili s kolena na koleno.

Selo danas, prostor gde se sve više prepliću znanje, tehnologija i tradicija.

Selo sutra, ono u kojem će, ako bude više Magdaleninih primera, tradicija i savremenost raditi zajedno.

Jer, uzgoj lešnika je dokaz da poljoprivreda u Srbiji ima budućnost kad se znanje i upornost spoje sa ljubavlju prema zemlji.

Nikolina Perša

Foto: Privatna arhiva

Projekat "Selo juče, danas i sutra - život sela na području lokalnih samouprava Beograda " je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.