U protekloj deceniji čak 390.000 ljudi napustilo je sela u Srbiji, ostavljajući za sobom napuštene domove, zarasle njive i sve izraženiju neizvesnost oko budućnosti domaće poljoprivrede. Istovremeno, doprinos agrara bruto domaćem proizvodu (BDP) pao je na minimum, što dodatno potvrđuje da se sektor, nekada okosnica srpske ekonomije, suočava s ozbiljnim problemima.
Pročitaj još: Desetogodišnja iz Negrišora već sad ima planove za svoju farmu
Iako se godinama priča o ruralnom razvoju i podsticajima, realnost na terenu pokazuje drugačiju sliku. Mnogi poljoprivrednici bore se sa neisplativom proizvodnjom, visokim cenama repromaterijala, niskim otkupnim cenama i sve nepredvidivijim vremenskim prilikama. Mladi, umesto da ostanu i nastave porodične poslove, sve češće biraju odlazak u gradove ili inostranstvo, privučeni boljim uslovima rada i stabilnijim prihodima.
Pročitaj još: Bespovratna sredstva za upošljavanje seoskog stanovništva
Prema rečima stručnjaka, bez hitnih i sistemskih mera, srpska sela bi mogla doživeti potpuni kolaps. Nužna su ulaganja u infrastrukturu, savremene tehnologije i edukaciju proizvođača, kao i osmišljavanje politika koje će motivisati mlade da ostanu na selu. U suprotnom, Srbija bi se mogla suočiti sa situacijom u kojoj ćemo više hrane uvoziti nego proizvoditi, što bi dodatno ugrozilo i prehrambenu sigurnost zemlje.
Pročitaj još: Znanje je ključ uspeha
Da li je ovo poslednji alarm za spas srpskog sela ili ćemo pustiti da agrarna proizvodnja postane tek sporedna delatnost uvozne ekonomije?
Izvor: 24 sedam
