Početkom marta na vojvođanskim poljima tradicionalno počinje setva kraljice polja - šećerne repe. Procenjuje se da će ovog proleća slatkim korenom biti zasejano od 30.000 do 32.000 hektara, što je manje od prošlogodišnjih 45.000 hektara. Trend pada površina nije prisutan samo kod nas nego i u čitavoj Evropi.
Dr Tihomir Gujaničić, agroservis menadžer u kompaniji KWS, podseća da su na našem području najviše opale površine u Banatu, zatvaranjem fabrike šećera u Kovačici. Sa nekadašnjih 10.000 ha kolika je bila proizvodnja prethodnih godina u Banatu, ostala je na simboličnih 1.500 hektara. Površine u Sremu će ostati na istom nivou, a 80 odsto ovogodišnje proizvodnje će se odvijati na području Bačke.
Smanjenju površina pod šećernom repom doprinela je i pojava truleži korena, a na rešavanju ovog problema stručnjaci intenzivno rade.
- Uprkos tome što se kod nas smanjuju površine pod šećernom repom KWS sorte će biti zastupljene na 17.000 ha, zadržavajući tako lidersku poziciju, kaže dr Gujaničić.
To i ne čudi jer u ponudi ove semenske kompanije su sorte tolerantne na cerkosporu, kao i vodeća sorta "eduarda" koja se seje na 40 odsto ukupnih površina kod nas, ali i nova Conviso tehnologija, koja proizvođačima omogućava efikasnije i jednostavnije suzbijanje korova u šećernoj repi.
Nastadin Jovović, direktor sirovinskog sektora Fabrike šećera "Crvenka", kaže da uprkos tome što je ugovaranje za ovu proizvodnu godinu bilo teže nego prethodnih, proizvodnja je ugovorena na 12.000 hektara. Interesovanje za setvu ovog useva još uvek postoji jer to je kultura koja donosi profit, a ugovorena cena u septembru isplaćuje se poljoprivrednicima naredne godine kad predaju repu nagrađujući tako njihov rad, trud i zalaganje.
Korektan odnos šećerane prema proizvođačima uvek je bio faktor koji motiviše. Jovović je istakao da će za ovogodišnju proizvodnju šećerana plaćati 45 eura po toni. Takođe, otišli su i korak dalje. Uvidevši mnogobrojne probleme koji su bili prošle godiine u samoj preradi repe, šećerana je dodala sistem stimulacije i destimulacije na osnovnu cenu.
- Ako je iskorišćenje na digestuju preko 87,5 %, proizvođači dobijaju dodatna 2 eura i tako ostvaruju cenu od 47 eura po toni, objašnjava Nastadin Jovović – Ukoliko je iskorišćenje ispod 86,5 %, znači cena dodatno pada za 2 eura, jer šećerana nije u mogućnosti da od te šećerne repe napravi dovoljnu količinu šećera koja je predviđena.
Osim dogovorene cene proizvođači od šećerane dobijaju 50 odsto semena gratis.
Na sirovinskom području šećerane" Crvenka" setva je počela 9. marta i ako vremenske prilike dozvole brzo će biti i gotova.
Na severu Bačke setva još nije počela, ali se uskoro očekuje. Dipl. inž. Zoran Boca, stručnjak PSS "Sombor" kaže da su ratari ovde na pragu setve. Poučeni lošim iskustvom iz prethodnih godina kada su žurili da setvu obave krajem februara pa usled pojave kasnih mrazeva usev je izmrzao, više ne žure.
- Proizvođači su prihvatili savet da je najbolje vreme za setvu između 10. i 20. marta, kaže dipl.inž. Boca. – To je kalendarski rok, ali setvu treba započeti kada se površinski sloj zemljišta na dubini od 5 cm zagreje na 6 °S, tako da seme repe može uspešno da klija i niče. Pogotovo što je za proces naklijavanja i klijanja šećerne repe potrebna veća vlažnost zemljišta.
Po mišljenju dipl inž Boce ne kasni se ni ako se setva obavi do 30 marta. Da bi setva bila kvalitetna ratari posebnu pažnju treba da obrate na dobru pripremu zemljišta i đubrenje na osnovu prethodno urađene analize zemljišta.
Analizirajući prošlu godina na području rada ove službe, a to su opštine Sombor, Apatin i Odžaci kao i kod druge ratarske kulture i šećerna repa je imala nepovoljne uslove za razvoj. U najtoplijem periodu vegetacije na ovom području je bilo čak 57 bezkišnih dana. Kiša je pala tek u septembru. U tako teškim uslovima repa je bila podložna i napadu patogena, pa je bilo i truleži i gumoze korena.
Iako se kod mnogih proizvođača uočava pad interesovanja za setvu kraljice polja, pogotovo što su visoke i cene semena i zaštitnih sredstava, ipak to nije pokolebalo velike somborske proizvođače koji tradicinalno seju šećernu repu da je i ovog proleća uvrste u svoj plodored. Očekuje se da će repa na ovom području biti zasejana na uobičajenoj površini od 9.000 – 10.000 hektara, poručuje dipl inž. Boca.
Šećernoj repi je veran i dr Živko Ćurčić, stručnjak koji je proučava, a i proizvodi. U čenejskom ataru na svojoj njivi planira setvu na 3 ha.
- Ta veličina površine sleduje po plodoredu. S obzirom da je sejem svake četvrte godine, predusev je bila pšenica tako da su sad na red došle ove njive. Prošlogodišnja proizvodnja je bila na 6 ha, objašnjava dr Ćurčić.
Sa setvom neće žuriti. Planira je krajem marta. Prošle godine repu je posejao u optimalnom roku i nije bio zadovoljan.Godina je bila izuzetno loša, bilo je gubitaka, a ostvaren je prinos od oko 28 t/ha .
Dr Ćurčić poručuje da svaki proizvođač setvu treba da prilagodi svojoj njivi. Mnogi počnu setvu ranije jer žure da vlagu koja je relativno ograničena iskoriste za nicanje.
Takođe, upozorava proizvođače da ove godine posebnu pažnju obrate na insekte. Važan je pravovremen i dobar monitoring pogotovo cikada.
Inače dr Ćurčić je godinama kooperant šećerane"Crvenka" i temerinske zadruge OZZ "Žunji Silak" koja je avangardna pogotovo kada je mehanizacija u pitanju i oni će obaviti setvu. U radu koriste najmodernije i najsavremenije alatke kako bi efikasno obavili posao.
Dipl inž Živko Vasin, stručnjak ove zadruge kaže da je u temerinskom ataru počela setva šećerne repe. Kao i na drugom području, i ovde će biti manje površina pod repom, sa prošlogodišnjih 670 ha opale su na 400 ha. Razlog tome svakako je prošla godina koja nije bila naklonjena proizvođačima. Ulaganja su bila visoka, a godina loša.
I ovog proleća šećernu repu će gajiti njeni najverniji proizvođači, pogotovo što je to zahtevna ratarska kultura. Traži znanje, stručnost i visoka ulaganja ne samo u repromaterijalu nego i specijalizovanu skupu mehanizaciju. Kao prava kraljica, repa dobija sve najbolje, najkvaltetnije zemljište, odlično pripremljeno, optimalno nađubreno da bi dala ono što se od nje očekuje, a to je maksimalnu zaradu proizvođaču.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)