Povrtari u Srbiji poručuju da je povrće sve teže proizvesti i da je vreme jeftine hrane prošlo. Klimatske promene, bolesti, insekti, nedostatak vode i skupa zaštitna sredstva iz godine u godinu povećavaju troškove i rizike.
Porodica Bogoljuba Vitomirova iz Tomaševca već tri decenije gaji povrće, ali su ove godine morali da smanje površine pod usevima, piše RTS. Najviše problema zadale su im vrane koje su uništile pet tona lubenica i oštetile sistem za navodnjavanje. Dodatni udar predstavljaju insekti, jer se zbog blagih zima brzo razmnožavaju, dok je efikasnih preparata sve manje. Visoke temperature smanjuju prinos i kvalitet, a česte bolesti poput bakterioze na paprici praktično su neizlečive.
Pročitaj još: Kako da proizvedete povrće na okućnici za potrebe domaćinstva
Slične teškoće ima i Atila Patai iz Novog Itebeja, koji proizvodi peršun, paštrnak, šargarepu i cveklu. Tri meseca su morali da zalivaju u dve smene, što je znatno povećalo troškove. „Biljke održavamo u životu, ali napretka nema“, kaže on i dodaje da bez navodnjavanja ni ratarska proizvodnja više nije moguća.
Pročitaj još: Zajedno čuvati i transportovati samo kompatibilno povrće
Iako se u Srednjem Banatu beleži rast površina pod povrćem, stručnjaci naglašavaju da je reč o vrlo zahtevnoj proizvodnji – od pravilnog navodnjavanja i dijagnostike bolesti, do korišćenja registrovanih pesticida sa kratkom karencom radi zaštite potrošača.
Zbog svega toga povrtari smatraju da jeftinog povrća više neće biti. „Ako ovako potraje, ili će hrana ostati skupa ili ćemo mi propasti“, poručuju proizvođači.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)