Setvu rasada kasnog kupusa treba obaviti do 25. juna. Za rasađivanje biljke dospevaju u prvoj ili češće tokom druge polovine jula, a berba počinje krajem oktobra – početkom novembra. Pri tome treba voditi računa da svaki dan setve posle 10. juna produžava vegetaciju u oktobru i novembru za nedelju dana.
Optimalna temperatura za rast rasada je 15ºC - 17ºC. Da bi se dobio dobar rasad treba ga umereno i redovno zalivati. U slučaju nedostatka vode biljke slabo napreduju, a ako je ima više suviše se izdužuju, stablo je tanko, krto i lako se lomi. Na ovo treba paziti tokom toplih letnjih dana, kada proizvođači obično misle da rasadu prija puno vode. Kad dnevne temperature dostignu 25ºC i 30ºC, a nekad i više treba smanjiti norme zalivanja. To znači zalivati ređe i u manjim količinama. U suprotnom rasad dobija žutu boju, izdužuje se i postaje neotporan na bolesti.
Pročitaj više:Udruženje Višnja, daje građanima zemlju da postanu baštovani
Rasad treba zalivati i pre rasađivanja, jer se biljke dobro obezbeđene vodom brzo oporavljaju i ukorenjavaju. Kasni kupus se u toku vegetacije zaliva 10 - 12 puta, u vremenskom intervalu 8 - 15 dana između dva zalivanja, sa po 30 mm - 40 mm vode. Orjentaciona količina vode za zalivanje kasnog kupusa je oko 380 mm tokom vegetacije. Kritičan period za zalivanje je rasađivanje, kao i obrazovanje asimilacione površine – lišća i zavijanje glavica.
Priprema zemljišta
Posle ubiranja preduseva obavlja se letnja obrada zemljišta, tj. plitko oranje na dubinu 15 cm – 20 cm. Istovremeno se zemljište i kultivira.
Da bi se dobio što veći prinos kupusa zemljište se đubri u više navrata. U jesen je dobro da se zaore stajnjak. Osim stajnjaka unose se i mineralna đubriva, i to na osnovu potreba kupusa. Količina čistih hraniva za potrebe kupusa iznosi 200 kg - 300 kg azota, 120 kg -150 kg fosfora, 250 kg -350 kg kalijuma i 40 kg - 60 kg magnezijuma po hektaru. Unosi se i 800 kilograma NPK hraniva formulacije 8:16:24, a prihrana se obavlja KAN. Od navedene količine jednu trećinu azota i dve trećine fosfora i kalijuma treba uneti do rasađivanja, a ostatak primeniti u prihranjivanju. Prvo prihranjivanje jednom trećinom azota obavlja se 6-7 dana posle sadnje, a drugo tokom intenzivnog razvoja listova rozete pri čemu se koristi preostala količina hraniva. Radi uštede đubriva može se obaviti samo jedno prihranjivanje sa 200 kg KAN ili 100 kg UREA po hektaru, 20-30 dana posle sadnje, odnosno u fazi najintenzivnijeg rasta rozete.
Rasađivanje i nega useva
Biljke se rasađuju kada imaju 5-6 dobro razvijenih listova. Pri rasađivanju rasad treba probirati. Odbacuju se biljke sa oštećenim temenim pupoljkom – buduća glavica, kao i slabe i bolesne. Rokovi sadnje su od 20. juna do 20. jula, u zavisnosti od planiranog vremena pristizanja berbe. Da bi se sprečila pojava korova, pre sadnje treba uneti herbicid, koji posle prskanja mora plitko da se unese u zemljište – inkorporira.
Biljke se sade dublje nego u leji, odnosno sve do kotiledona. Zemlja oko žila korena treba dobro da se sabije da ne bude vazduha oko njega, jer može doći do njihovog propadanja. Biljke se rasađuju na razmak 50 cm - 60 cm u redu i 60 cm -70 cm između redova.
Dan - dva posle rasađivanja počinje obnavljanje korenovog sistema, što najčešće traje oko 15 dana. To je vreme kada treba popuniti prazna mesta na parceli, nastala usled propadanja ili oštećenja rasada.
Da bi se sprečila pojava korova i pokorice u toku vegetacije dok biljke ne zatvore redove, zemljište treba okopavati i kultivirati. Ove mere nege izvode se obično dva dana posle zalivanja. Međuredna obrada treba da bude u površinskom sloju, ne dublja, da se ne bi oštetio koren kupusa, koji više ide u širinu nego u dubinu.
Pročitaj više:Prvi cvetovi bundeve najavljuju nove kikindske Dane ludaje
Kupus se bere sukcesivno – jednom do dva puta, u punoj tehnološkoj zrelosti. Beru se samo tvrde glavice s dobro formiranom i zavijenom glavicom. Ako se produži vreme berbe dolazi do tehnološke prezrelosti, usled čega glavice pucaju. Poslednja berba kasnih sorti kupusa mora da se organizuje pre nego što temperatura padne ispod - 5°C. Na - 4°C, -5°C kupus može da bude samo privremeno, jer posle dužeg vremena dolazi do izmrzavanja glavica. Tržišnim glavicama smatraju se sve one normalno razvijene, mase 1,5 kg - 3 kg i više. Prinos kasnih sorti kupusa je 45 t/ha - 80 t/ha.
Dipl.inž. Nada Lazović Đoković
PSSS "Vranje"
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)