Često se može čuti da ratari kažu da im je loše i kad rodi i kad ne rodi. Iako već poslovično nezadovoljni statusom i zaradom, ne može se osporiti da ove njihove reči nemaju uporište u realnosti. Ove godine to je možda jasnije nego ikada jer su se obe krajnosti ove izreke sastale u istoj sezoni i to sa razmakom od svega nekoliko meseci.
Pročitaj još ovakvih tema u novom broju- pretplati se na “Poljoprivrednik”
Rod pšenice uglavnom nije razočarao, a na dosta njiva doneo je i iznadprosečne prinose. Međutim, potencijalna zarada, ili bolje reći njeno odsustvo, ne daju ratarima razlog za zadovoljstvo. Berzanske cene pšenice kreću se oko 20 dinara, što je izuzetno malo i destimulativno, posebno ako se u obzir uzme to da, prema računici koju je izradio Zadružni savez Vojvodine, cena koštanja kilograma zrna za postignut prosečan prinos od šest tona po hektaru iznosi 26 dinara! To praktično znači da je ratar po svakom proizvedenom kilogramu pšenice u minusu šest dinara. U međuvremenu je krenuo otkup pšenice preko Robnih rezervi po ceni od 23 dinara, što donekle može da ublaži tešku finansijsku situaciju proizvođača hlebnog zrna.
I dok je kod pšenice rod bio koliko-toliko korektan, za kukuruz se to, po svemu sudeći, ne može očekivati. Dugotrajna suša je nanela nepovratnu štetu na mnogim njivama, tako da ni eventualno visoka otkupna cena to neće moći da nadomesti. I stručnjaci i ratari se slažu da pojedinim usevima kukuruza više nema spasa. Ima, doduše, njiva gde kukuruz još uvek izgleda dobro. Reč je ili o posebnim mikroklimatskim uslovima, ili o hibridima koji su zbog vremena setve, ali i specifične dužine vegetacije, izbegli kritične momente suše i visokih temperatura. Ostaje da se vidi kako će se ti usevi razvijati u budućnosti, posebno ako se ima u vidu da se nakon kratkog osveženja i kiše ponovo najavljuju visoke temperature i suša.
Proizvođači kukuruza potencijalno mogu da imaju još jedan problem, a to su mikotoksini. Stresni uslovi tokom vegetacije pogoduju nastanku mikotoksina, pa će ih ove godine najverovatnije biti u zrnu. Situaciju dodatno komplikuje to što će država, posle nekoliko odlaganja, u decembru smanjiti dozvoljenu količinu aflatoksina u mleku sa 0,25 na 0,05, kako bismo uskladili propise sa EU. E sad, kako je kukuruz osnovno hranivo za krave, najviše aflatoksina koji dospeva u mleko je poreklom upravo iz njega. Logično je da će otkupljivači kukuruza ove godine to posebno imati u vidu i biti oprezniji.
Ratari nemaju lepe reči ni za stanje useva soje i šećerne repe. Suncokret, koji inače dosta dobro podnosi sušu, je u nešto boljem stanju, ali je i ovoj uljarici narušen normalan tok vegetacije zbog ekstremnih vremenskih uslova.
Postoji još jedna rečenica koju ratari često govore, a to je da novci od pšenice najviše vrede jer su prvi. Iako tih novaca neće biti ni izbliza onoliko koliko su očekivali i koliko zaslužuju, postoji bojazan da će mnogima biti ne samo prvi, nego i jedini novci ove godine.
Aleksandra Milić
