Poslednjih godina poljoprivrednici sve češće kažu da im vremenska prognoza više nije najveća nepoznanica. Kišu, sušu i grad čovek ne može da kontroliše, ali na njih je bar navikao. Ono što je postalo daleko neizvesnije jeste da li će u trenutku kada plod sazri imati ko da ga ubere.
U Srbiji, naročito u intenzivnim voćarskim regionima, potraga za sezonskim radnicima postala je jedna od najtežih stavki u organizaciji proizvodnje. Telefoniranje, preporuke „od usta do usta“, dogovori koji se menjaju u poslednjem trenutku, radnici koji odu na drugu lokaciju za dnevnicu više, sve su to situacije koje se ponavljaju iz sezone u sezonu.
Za kulture kao što je borovnica, gde je berba vremenski ograničena i gde svaki dan kašnjenja direktno utiče na kvalitet i cenu, nedostatak radne snage nije samo organizacioni problem, već i direktan finansijski rizik. Plod ne može da čeka. Ako ostane na žbunu dan duže nego što treba, gubi čvrstinu, kvalitet i vrednost na tržištu.
Upravo u tom raskoraku između potrebe proizvođača i raspoloživosti radnika pojavljuju se nova rešenja. Jedno od njih je aplikacija „Moba“, osmišljena da na jednom mestu poveže poslodavce kojima su potrebni sezonci i ljude koji žele da rade.
Koliko je ta veza zapravo značajna, najbolje pokazuje priča Nikole i Željka, vlasnika plantaže borovnice u okolini Šapca.
PROIZVODNJA BEZ REZERVNE VARIJANTE
- Kad ulažete nešto što ste vi ili vaša porodica ceo život sticali u nešto što je visoko rizično, morate da budete svesni u šta ulazite, kaže Nikola. - Svaka poljoprivredna proizvodnja je rizična. Sve lepo izgleda u ekselu, ali neke stvari ne mogu da se projektuju, dodaje.
Pre nego što su ušli u proizvodnju borovnice, razgovarali su sa desetak vlasnika zasada. Informisali su se o cenama, standardima, tehnologiji. Dobili su dragocene savete, pa su i neke greške izbegli upravo zahvaljujući tuđim iskustvima.
Ipak, svaka proizvodna jedinica nosi svoje specifičnosti. Ono što se desi na jednom gazdinstvu ne mora da se desi na drugom. Imali su i oni situacije koje niko od kolega nije mogao da predvidi.
Od starta su znali da nema „mešetarenja“.
- Nema više onog sistema malo žita, malo stoke, malo voća, pa kako ispadne, kaže Željko. - Samo intenzivna i profesionalna proizvodnja može da donese dobit. Ako radite borovnicu, radite je ozbiljno. Eventualno još jednu komplementarnu kulturu, da produžite sezonu i zadržite radnike duže.
Ta odluka da se ide „all in“ podrazumeva i veliku zavisnost od ljudskog faktora. A tu počinje najveća neizvesnost.
GDE SU RADNICI?
- Mislili smo da ćemo uposliti ljude iz našeg sela i okolnih mesta. Međutim, to se nije desilo. Maltene nemamo nikoga iz sela za sezonske poslove, objašnjavaju gazde.
Razlozi su različiti, od navika i lokalnih odnosa do činjenice da mnogi više ne žele da rade fizičke poslove u polju. Radnici im uglavnom dolaze iz Šapca i drugih okolnih mesta, što znači dodatnu organizaciju i koordinaciju.
Problem nije samo u broju, već i u strukturi radne snage.
- Stara garda radnika pokazala se kao daleko bolja od većine novih, iskren je Željko. - Mlađa generacija uglavnom ne želi da radi.
Ipak, ima i pozitivnih iskustava. Srednjoškolci koji žele da zarade džeparac za letovanje ili matursko veče pokazali su se kao izuzetno vredni.
- Došli su potpuno zeleni. Imali smo strpljenja, pokazali im kako se radi, i to nam se višestruko isplatilo. Postali su među najboljim beračima, objašnjavaju Nikola i Željko.
Ono što mnogi van poljoprivrede ne vide jeste da berba nije samo pitanje broja ljudi. To je pitanje discipline, koordinacije i atmosfere.
- Ima rivaliteta između grupa. Ne žele da budu jedni pored drugih. Ako ih spojimo, krenu čarke. Mi kao vlasnici moramo da držimo sve pod kontrolom.
Svako takvo trvenje oduzima vreme i energiju. Umesto da se fokusiraju na kontrolu kvaliteta, prihranu ili organizaciju transporta, proizvođači postaju posrednici u međuljudskim odnosima.
ZAŠTO JE SISTEMSKO REŠENJE NEOPHODNO
- Sam proces rada u poljoprivredi je veoma kompleksan, naglašavaju Nikola i Željko. - Sastoji se od mnogobrojnih učesnika. Svako mora da odradi svoj deo posla najbolje što može.
U tom lancu, radna snaga je karika bez koje sve staje. Ako izostane, nema ni kvaliteta ni količine, a time ni cene.
Aplikacija „Moba“ upravo u tom delu nudi sistematizaciju onoga što je do sada često bilo prepušteno slučaju. Povezivanjem radnika koji traže angažman i poslodavaca kojima su potrebni sezonci, omogućava se brža komunikacija, jasniji dogovori i veća predvidivost.
Za proizvođača to znači da ne mora da se oslanja isključivo na neformalne kanale i poznanstva. Za radnika to znači lakši pristup ponudama posla, bez posrednika i neizvesnosti.
U uslovima kada je sve manje ljudi spremno da radi u poljoprivredi, transparentnost i direktno povezivanje postaju ključni.
Ako se zna ko dolazi, pod kojim uslovima i na koji period, manje je prostora za nesporazume i odustajanja u poslednjem trenutku.
POLJOPRIVREDA BUDUĆNOSTI TRAŽI RED
Nikola i Željko su imali i iskustvo udruživanja u zajedničkom plasmanu borovnice. Pokušaj je propao zbog lošeg tajminga, niske cene i pogrešnog izbora partnera. Ali, uprkos tome, i dalje veruju da bez udruživanja i zajedničkog interesa nema ozbiljne proizvodnje.
Isto važi i za tržište rada. Pojedinac može da se snađe jedne sezone, možda i dve. Ali dugoročno, bez sistema, bez jasnih kanala komunikacije i bez profesionalizacije odnosa, teško je graditi stabilan biznis.
- U ovom poslu sve je bitno. Od prihrane, načina rada, do radne snage. Što manje kompromisa pravite, uspeh je sigurniji, kažu vlasnici plantaže.
Aplikacije poput „Moba“ nisu čarobni štapić. Ali su alat koji uvodi red tamo gde je do sada često vladao haos. U vremenu kada poljoprivreda mora da bude sve efikasnija i organizovanija, digitalna rešenja postaju saveznici.
Berba borovnice ne trpi kašnjenje. Ni tržište ne trpi neozbiljnost. Proizvodnja koja je „all in“ traži i „all in“ pristup organizaciji.
Za Nikolu i Željka, kao i za mnoge druge proizvođače, pitanje radne snage više nije sporedna tema već jedan od ključnih faktora opstanka i rasta. U tom kontekstu, svaki alat koji olakšava pronalaženje pouzdanih radnika i gradi profesionalniji odnos između poslodavca i sezonca ima realnu vrednost.
KAKO APLIKACIJA FUNCKIONIŠE?
O aplikaciji Moba smo pisali u nekom o ranijih brojeva, ali ne škodi podsetiti. Reč je o specijalizovanoj digitalnoj platformi stvorenoj s ciljem da modernizuje tradiciju zajedničkog rada i pomogne proizvođačima da lakše dođu do sezonskih radnika, a radnicima da pronađu poslove koji im odgovaraju. Ime aplikacije simbolično se nadovezuje na staru praksu „mobe“ okupljanja za setvu, žetvu i druge poljoprivredne zadatke, kada su se ljudi organizovali zajedno i radili u duhu solidarnosti. Danas, kada fizički susreti i tradicionalna saradnja više nisu dovoljni da obezbede radnu snagu, Moba pruža savremeno rešenje koje povezuje potražnju i ponudu kroz digitalnu platformu.
PROČITAJ JOŠ: MOBE SU PODIGLE SELO, GDE SU DANAS? APLIKACIJA ZA SEZONSKE RADNIKE
Razvijena je od strane mladih stručnjaka uz podršku iskusnih poljoprivrednih savetnika da omogući poljoprivrednicima da brzo i jednostavno objave oglase za sezonske poslove koji sadrže sve bitne informacije – od opisa posla i lokacije do uslova angažovanja. Radnicima, s druge strane, platforma omogućava da na osnovu svojih sposobnosti, teritorije i vremenske dostupnosti pronađu posao koji im odgovara i prijave se u samo nekoliko klikova.
Aplikacija je zvanično dostupna od aprila 2025. godine i predstavlja primer kako digitalna rešenja mogu da pomognu tradicionalnim delatnostima da prevaziđu izazove savremenog tržišta rada.
Poljoprivreda budućnosti neće se zasnivati samo na dobroj zemlji i vodi, već i na dobro organizovanim ljudima. A tamo gde se ljudi lakše pronalaze, lakše se i gradi ozbiljna proizvodnja.
N.P.
