Kraj je godine i svode se računi učinjenog u poljoprivredi. Po svemu sudeći, kao i nekoliko prethodnih, ni sa ovogodišnjom poljoprivrednom proizvodnjom ne možemo biti zadovoljni. Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije beleži pad već niz godina unazad, a gledajući samo od 2022. godine taj udeo je smanjen sa 5,3 na 3,8 odsto 2023. godine. Zbog posledica letošnje suše sasvim je izvesno je da će se pad i ove godine nastaviti pod pretpostavkom da će bruto dodata vrednost u stočarstvu ostati na prošlogodišnjem nivou, a po svemu sudeći hoće. Kad se svedu svi bilansi proizvodnja je, na osnovu još nepotpunih podataka Republičkog zavoda za statistiku, bezmalo za petinu manja nego lane.
Nepovoljni klimatski uslovi bez sumnje su glavni razlog za pad proizvodnje. Suša je najviše štete naneli kukuruzu, gde je zabeležen pad prinosa od preko 23 odsto, kao i većini industrijskih biljaka. Klima na globalnom nivou se menja, a poslednjih pet-šest godina to se ekstremno izražava kroz sušu, poplave, sve češću pojavu grada i olujnih vetrova. Sve to se, u ukupnom zbiru, negativno održava na poljoprivredu. U prvom redu kao privrednu granu u celini, ali i na proizvođače umanjujući im prinose i očekivanu zaradu.
Prema proceni dr Zorana Rajića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Srbija je zbog klimatskih promena u poslednje dve decenije pretrpela gubitke od 7,8 milijardi evra.
- Fakat je da sa klimatskim promenama moramo da živimo, sada i u budućnosti, neminovan je novi pristup poljoprivrednoj praksi i proizvodnji hrane. U zemljama Evropske unije već se uveliko radi na adaptaciji poljoprivrednika i stočara u skladu sa klimatskim i vremenskim menama. U skladu sa tim više se baca akcenat na useve koji su prilagodljiviji promenama, sadi drveće čime se, zbog konfiguracije terena, sprečava brzo oticanje padavina i istovremeno štite biljke od vetrova. Isto tako, preporučuje se korišćenje mašina i alata koji troše manje energije, a veću upotrebu biomase i biogasa, kaže Rajić.
Stručnjaci na brojnim edukativnim seminarima, savetuju poljoprivrednike o promeni plodoreda radi što boljeg korišćenja raspoložive vode, a i datumi setve se prilagođavaju novim temperaturnim uslovima i padavinama. Upravo zbog neophodnosti adaptacije i edukacije poljoprivrednika na promenjene klimatske uslove, resorno ministarstvo i Udruženje “Poljoprivrednici nove generacije” pokrenuli su nedavno seriju edukativnih radionica. Ugledni stručnjaci i predstavnici institucija već uveliko razgovaraju sa poljoprivrednim proizvođačima o toj temi koja otvara brojna pitanja.
- Klimatske promene su naša stvarnost i one se dešavaju mnogo brže nego ikada ranije. Kroz mnoge naše mere podržavamo investicije koje doprinose prilagođavanju klimatskim promenama, rekla je Ljiljana Simić iz sektora za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede na nedavno održanoj radionici u selu Rivica kod Iriga.
Tom prilikom obrazložila je 18 mera koje se odnose na investicije u fizičku imovinu i to kroz kupovinu različite opreme. Posebno je ukazala i na meru koja se odnosi na upravljanje rizicima, ali i očuvanja genetičkih resursa.
Ali nisu samo vremenski uslovi bili ti koji su doprineli da proizvodnja ne bude onakva kakvu su poljoprivrednici, ali i stručnjaci, očekivali. Mnogo drugih faktora takođe je tome doprinelo. Pre svega ovogodišnja proizvodnja bila je zasnovana na izuzetno visokim cenama. Hemijska zaštitna sredstva, seme i gorivo imali su znatno jaču cenu nego lane, a samo je mineralno đubrivo bilo nešto malo jeftinije.
U Zadružnom savezu Vojvodine (ZSV) kažu da se ulaganja ratara u proizvodnju kukuruza umnogome razlikuju od domaćinstva do domaćinstva, a sve u zavisnosti od toga kako su i po kojoj ceni nabavljani inputi.
- Za semenski materijal ove godine trebalo je uložiti od 150 do 280 evra po hektaru, zaštitna sredstva od 50 do 150 evra, a za mineralno đubrivo od 350 do 500 evra po hektaru što nisu mali izdaci za gazdinstva. Proizvodnja je bila skupa, troškovi visoki, a sada kada kukuruz treba da se proda i vrate uzete pozajmice od zadruga, banaka, izuzetno je jeftin, kao i ostale ratarske kulture. Oni koji imaju veće prinose nešto su zadovoljniji, ali ni oni ne mogu očekivati neku veću zaradu koja će im biti potrebna za dalja ulaganja, ističe Petar Radić, savetnik za proizvodna pitanja u ZSV.
Za zaustavljanje spirale pada u poljoprivredi naš poznati agrekonomista Milan Prostran smatra da je potrebno pokrenuti veće investicije i urediti tržište poljoprivrednih proizvoda. Posebno ističe loše stanje u stočarskoj proizvodnji, čiji se trend pogoršava. Po podacima Republičkog zavoda za statistiku skoro 20 odsto svinja manje je zabeleženo prošle, u odnosu na prethodnu godinu, a fond je dodatno desetkovala afrička kuga. Goveda, takođe, ima manje oko devet odsto, živine oko oko četiri i ovaca za 0,2 odsto
Nekontrolisani slobodan uvoz, nepovoljan paritet cena, nesigurnost otkupa i plasmana takođe su napravili veliku muku stočarima, posebno proizvođačima svinja.
- Sada je pravi trenutak kada zaista ozbiljno treba da da se pristupi promišljenoj proizvodnji tovljenika i revitalizaciji kompletnog sektora ovog dela stočarstva. Tim pre što je lane zbog bolesti afričke kuge eutanzirano 50.000 životinja, a žarišta ove bolesti se još uvek tu i tamo javljaju Podizanje nivoa sopstvene proizvodnje je više nego nužno i mora da se uradi pogotovo u uslovima kada nedostaje 10-15 odsto od ukupnog fonda svinja, a uvoz kao opcija sigurno ne donosi rešenje na duži rok, smatra Prostran.
Svaki sektor u stočarstvu je na neki način ugrožen, a svinjarstvo zasigurno najviše i sa oporavkom ove vrste proizvodnje neće ići lako. Svesni su toga u Ministarstvu poljoprivrede i odlučni u nameri da sa pojačanim investicionim ulaganjem kao i većim subvencijama po grlu i drugim olakšicama, doprinese oporavku stočarstva. Posebno se to odnosi na stanje u mlečnom sektoru, tovnom govedarstvu, ali i proizvodnji svinja kako bi se zaustavio prekomerni uvoz,
Iz tih raloga trećina od ukupnog agraranog budžeta za narednu godinu ili bezmalo 30 milijardi dinara namenjeno je za podršku stočarima, a najveći deo opredeljenih sredstva predviđen je za direktna davanja. Tako će premija za mleko i dalje biti 19 dinara po litru, subvencija za kvalitetna grla, umesto 25.000 ići će na 40.000 dinara. Subvencije za krmače sa 15.000 dinara povećane su na 18.000, a za ovce i koze po grlu davaće se 10.000 umesto 7.000 dinara. Pčelarima će se po košnici umesto 800 isplaćivati 1.000 dinara. Živinari će takođe imati subvencije 140 dinara umesto 100 za kokoške lakog tipa, a za teški tip finansijska potpora biće 100 umesto 60 dinara po grlu. Nakon 20 godina obnovljena je i mera za očuvanje genetskih resursa, pa će i stočari koji drže autohtone rase životinja, konačno, dobiti subvencije.
Suša je poljoprivredi Srbiji, ali i celom regionu, očito prouzrokovala veliku štetu i još više doprinela spirali pada proizvodnje. Stručnjaci se poprilično rezervisano odnose prema klimatskim promenama, u prvom redu suši, i posledicama koje ostavljaju na poljoprivredu. Jedno je izvesno - suša kao što je ovoletošnja, samo je jedan od pojavnih oblika globalne promene klime. U svakom slučaju započeta izgradnja sistema za navodnjavanje, najviše u Vojvodini, dugoročno gledano jedan je od odgovora za borbu protiv klimatskih promena u poljoprivredi Sigurno ne i jedini što od države, ne samo u stočarstvu, iziskuje dalje napore na pronalaženju najadekvatnijih rešenja za opstanak i budućnost poljoprivredne proizvodnje.
K. Rajević
