Jan Petrik, poljoprivrednik iz Kisača, ljubav prema zemlji poneo je još iz detinjstva, radeći uz dedu Pavela i oca Jana. Danas nastavlja porodični put, onako kako su to činili svi Petrikovi – s poštovanjem prema zemlji od koje se živi i koja ih hrani.
Mnogo godina kasnije, deda bi sigurno bio ponosan na svog unuka. Jan danas obrađuje 80 hektara oranica – duplo više nego u vreme kada se njegov deda bavio poljoprivredom. Polovina zemljišta je u njegovom vlasništvu, dok drugu polovinu uzima u zakup.
U setvenoj strukturi dominira kukuruz. Nekada je značajno mesto imala i soja, ali ona polako gubi trku sa klimatskim promenama. Reč je o vrlo zahtevnoj biljci koja sve slabije rađa, pa ustupa mesto vrstama koje bolje podnose nove vremenske uslove.
– Na proleće na dva hektara planiram da posejem sirak za zrno. Ako opravda očekivanja, ubuduće ću ga gajiti na većim površinama – kaže Jan Petrik.
Predstoji i prihrana pšenice, useva koji je prošle godine ponovo vratio na svoje njive. Pšenica je dobar pokrivač tla, podnosi niske temperature i klimatske promene, a daje i stabilan rod.
Ono što muči gotovo sve poljoprivrednike, pa i Jana, jeste pitanje kako opstati i živeti od svog rada u izmenjenim klimatskim uslovima. Odgovor je pronašao u regenerativnoj poljoprivredi.
Sasvim slučajno, prateći američke i austrijske sajtove, upoznao se s njenim prednostima. Posebno ga je zaintrigirala izjava jednog austrijskog farmera koji je rekao da već dvanaest godina ne koristi plug. U početku mu je to delovalo neverovatno – jer se kod nas, kako je mislio, bez pluga ne može.
Ljubav prema zemlji, svest o njenoj vrednosti i želja da sačuva ovaj dragoceni resurs podstakli su ga da se i sam oproba u regenerativnoj poljoprivredi. Danas, već treću godinu zaredom, uspešno primenjuje njene principe.
– Regenerativna poljoprivreda podrazumeva minimum obrade zemljišta – objašnjava Jan. – Ne narušava se zemljišni ekosistem, uspostavlja se prirodna ravnoteža, zemlja se ne isušuje, a humus se čuva.
Od mehanizacije koristi samo gruber i podrivač, uz dva prohoda. U jesen, nakon skidanja useva, rastresa zemljište na kojem ostaju žetveni ostaci – trećina ostaje na površini, dok se ostatak blago unosi u tlo.
Prednost ovakve obrade, prema njegovim rečima, jeste i efikasno suzbijanje korova, posebno rizomskih. Kod oranja plugom rizom se samo preokrene i ostaje u zemlji, dok se obradom gruberom izbacuje na površinu i tokom zime, pod uticajem niskih temperatura, propada.
Prvi prohod obavlja pliće, do 23 centimetra dubine, a drugi dublje – između 30 i 45 centimetara, u zavisnosti od useva. Cilj je da zemljište bude rastresito i prozračno, kako bi voda lakše prodirala u dublje slojeve.
Na ovaj način njegove njive su već pripremljene za direktnu setvu na proleće. Pred samu setvu uradiće još jedan plitki prohod radi ravnanja setvenog sloja.
– Ovakva obrada znači i manju potrošnju goriva. To je racionalan pristup – štedi se novac i vreme – ističe Jan.
Prednosti regenerativne poljoprivrede, kaže, najviše dolaze do izražaja u godinama ekstremne suše. U kišnim sezonama razlika između konvencionalne i regenerativne proizvodnje gotovo da se i ne primećuje.
– Ovim principom rada dobija se stabilan prinos – naglašava Jan Petrik.
U protekloj godini, kada su mnogi usevi podbacili, na njegovim parcelama u kisačkom ataru suncokret je bio kao u normalnoj godini – sušu gotovo da nije ni osetio. Prinos kukuruza bio je 10 do 15 odsto ispod proseka, dok soja nije izdržala sušne uslove, zbog čega polako ustupa mesto drugim kulturama. Sirak za zrno i semenski suncokret novine su koje Jan uvodi u proizvodnju.
Jedan od principa regenerativne poljoprivrede jeste i povezanost sa stočarskom proizvodnjom, posebno zbog značaja stajnjaka kao dragocenog hraniva za zemljište. Jan je među retkim farmerima u selu koji još drže stoku. U celom selu ima svega 15 krava, a Petrik u svojoj štali ima deset grla – krave i bikove. Četiri visokoproizvodne krave dnevno daju između 35 i 40 litara mleka.
Zbog velike potražnje za domaćim mlekom u selu, gotovo sve količine prodaju se na kućnom pragu, a ono što eventualno preostane Janova majka preradi u sir.
Kao pravo domaćinstvo, drže i deset svinja za sopstvene potrebe. Kada je otkupna cena niska, meso prerađuju u kobasice i kulen – i, kako Jan s ponosom kaže, uspešan je i na tom polju.
Kada neko radi posao koji voli, uspeh teško može izostati. Jan Petrik to potvrđuje svakodnevnim radom, pokazujući koliko poštuje zemlju kao izvor života – i koliko veruje da za svaki izazov uvek postoji rešenje.
Tekst i foto: Tamara Gnip
Projekat "Selo juče danas sutra – opstanak i razvoj sela na području lokalnih samouprava Novog Sada" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada – Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
