Pekare često predstavljaju mogo više od mesta gde se kupuje hleb. One su u Srbiji simbol svakodnevnog života, mesta okupljanja i primer kako se lokalna privreda može održati i razvijati zahvaljujući porodičnom radu i upornosti. To potvrđuje i pekara u Sopotu koja je već 40 godina u vlasništvu porodice Perdedaj. Sveža peciva bez aditiva i po starim, dobro oprobanim recepturama prodaju se na dve lokacije u Sopotu, a nije retkost da po hleb i peciva navrate kupci iz Mladenovca i Beograda koji su ih već probali i uverili se u ukus i kvalitet.
- U poslu je cela porodica. Mi smo već druga generacija koja se bavi pekarstvom jer smo posao nasledili od roditelja koji su ga započeli, priča Leonid Perdedaj, koji je svoje proizvode predstavio na nedavno održanom sajmu zdrave hrane "Milena Tatar" u Sopotu.
Leonid je, inače, master ekonomista, ali kaže da mu je pekarstvo i ljubav i posao. Posvećenost poslu i zadovoljstvo tokom rada utkani su u sve proizvode i to je ono što je ovu pekaru, po mišljenju našeg sagovornika, izdvojilo na tržištu.
- Sve radimo po starim, dobro proverenim receptima i uglavnom ručno. Mešenje testa se jedino obavlja mašinski, a sve ostalo je ručna izrada. Sirovine - žitarice, nabavljamo iz Vojvodine i to uvek od istih proizvođača sa kojima sarađujemo dugo godina i za koje znamo da imaju kvalitetne proizvode. Kvalitetna sirovina je osnova za kvalitetan krajnji proizvod. Takođe, naglašavam, da su naša peciva bez aditiva i štetnih hemijskih sredstava, objašnjava Perdedaj i dodaje da, kada ne bi bilo tako, sigurno ne bi opstali ovako dugo na tržištu.
U moru proizvoda ove pekare teško je odlučiti se za jedan. Tu su hlebovi, kiflice, đevreci.- od belog, integralnog brašna, od mešavine brašna različitih žitarica, sa dodatkom semenki...
Leonid je izdvojio dva hleba za koje tvrdi da su među najzdravijim na tržištu, ali i aduti pekare kada je u pitanju prodaja. Jedan je "Vitalis" koji se sprema po nemačkoj recepturi i sadrži 50 odsto integralnog brašna i 40 odsto raženog. U testo se dodaju semenke suncokreta, ražene i ovsene pahuljice, ne sadrži aditive, a ima samo malo kvasca - svega 0,02 odsto. Drugi hleb pravi se od 50 odsto brašna spelte i isto toliko brašna raži. To je, kako kaže Leonid, pravi „kraljevski“ hleb. U procesu izrade teži oko 1,8 do 2 kilograma, a ohlađen ima oko 700 do 750 grama.
Značaj pekare u Sopotu je, osim što stanovništvo snabdeva zdravim proizvodima i to što pokazuje da je moguće živeti od lokalne proizvodnje i biti održiv uprkos velikim industrijskim sistemima koji stoje kao pretnja svakoj maloj proizvodnji. Pekare su širom Srbije tihi stubovi života sredina u kojima se nalaze. U njih se odlazi po hleb, ali i na "čašicu" razgovora. One povezuju tradiciju, rad i zajedništvo, a njihov razvoj znači i korak ka jačoj, samoodrživoj ruralnoj ekonomiji. Zato je važno da širom Srbije bude što više sličnih, održivih preduzetničkih ideja koje će kreatori moći da ostave u nasleđe svojim potomcima, baš kao što su učinili i Leonidovi roditelji. To je put da se vrati život u seoske, ali i sve druge sredine širom naše zemlje.
Tekst i foto: A. Milić
Projekat „Selo juče, danas i sutra – život sela na području lokalnih samouprava Beograda“ sufinansiran je iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu ne moraju nužno izražavati stavove organa koji je dodelio sredstva.
