Nekada su na potezu od Kaća ka Budisavi bili vinogradi, a danas zubu vremena odoleva samo jedan, vlasnika Miroslava Jovanova.
Od oca Svetozara, Miroslav je nasledio 10 ha oranica koje je dao u arendu. Njegova velika ljubav je porodični vinograd koji se prostire na 0,3 ha.
- Vinograd je sađen 1915. godine, u njemu je zastupljeno 126 sorti, kaže Jovanov. – Čokote gajim na stari način i sve operacije obavljam ručno zajedno s ocem. Svo grožđe koje oberem prerađujem u vino.
Koliko će vina biti zavisi od godine. U ovoj godini suša je uzela danak. Tako od uobičajenih 300 litara vina godišnje, ove godine je bilo samo 40 litara.
Pročitaj još: 10.000 hektara pod navodnjavanje u Jarku
Da bi sačuvao ovu proizvodnju, Jovanov sve više razmišlja o navodnjavanju vinograda iako se radi o maloj površini. Takođe, ukoliko bi vinograd bio špalirski, lakše bi se obrađivao motokultivatorom.
Dipl. inž Dimitrije Nedeljkov, svo svoje znanje preneo je na 172 ha koja obrađuje, od kojih većinu površina zakupljuje. Poljoprivreda je njegovo osnovno zanimanje i trudi se da bude savremen i da ide u korak s vremenom. Plodored je podelio na ozimi i jari. Od ozimih useva gaji pšenicu i uljanu repicu, a od jarih – kukuruz, suncokret i soju. Nekada je odnos posejanih površina bio pola pola, a od 2017. taj odnos je promenjen u 60:40 u korist ozimih useva.
Kako kaže Nedeljkov u kaćkom ataru sva pšenica je posejana i sve se zeleni. Pogotovo što se prošle godine isplatila bio je dobar prinos, ali ne i cena.
Iako je po zanimanju inženjer, Dimitrije u proizvodnji sluša savete stručnjaka pogotovo prognozno izveštajne službe ali i savetodavne. Tako na klimatske izazove pokušava da odgovori agrotehnikom odnosno da smanji prevrtanje zemljišta redukovanom obradom, da ranije zatvori brazdu. Važna je i rejonozacija parcela, tako uljana repica se ne seje na parcele koje ne trpe sušu, a kukuruz i soju seje se tamo gde može da se izdrži suša tokom jula i avgusta.
Svakako, najvažniji korak u ovoj borbi je navodnjavanje. Od prošle godine Dimitrije navodnjava 40 ha i postigao je izuzetne rezultate.
-Finansijski efekat je uočljiv, razlika u prinosu je više od 100 odsto, objašnjava Nedeljkov – Na potezu gde je zalivan kukuruz prosečan prinos je bio preko 8 t/ha. I soja je dobro odreagovala, odličnim prinosom.
Zadovoljan ovakvim ishodom Dimitrije planira da poveća površine pod sistem za zalivanje za još 10 ha. Pogotovo što je na tri veće parcele izbušio bunare na dubini od 32 metra. Zalivnje obavlja tifonom
Ako bude povećavao površine koje će zalivati planira da nabavi još jedan tifon i agregat.
Dimitrije do sada još nije uzorao zemljište, jer je sloj na dubini od 15 cm suv i kad se u takvim uslovima oranje nema efekta samo se više troši gorivo. Čim se stvore uslovi privešće kraju ovaj posao na 70 ha koliko je ostavio za setvu jarih useva na proleće.
Pročitaj još: Usluge dronom sve traženije
Veliki je pobornik napretka u poljoprivredu bez koga nema ni uspeha pa planira da nabavi dron koji se pokazao kao efikasna alatka za rešavanje gorućih problema u polju.
- Iako planiram da povećam površine ipak se dvoumim. Ako se nastavi sušni period možda je bolje smanjiti zasejane površine, a povećati površine pod zalivnim sistemom, mišljenja je dipl inž Dimitrije Nedeljkov.
Činjenica je da poljoprivreda bez navodnjavanja više neće moći. Kaćki poljoprivrednici su toga svesni i sve više o tome razmišljaju. Iako su viši troškovi, veći je prinos ali i prihod. To je važno za njihov opstanak, ali i poljoprivrede na ovim prostorima.
Tamara Gnip
