Plodovi namenjeni sušenju moraju biti zreli, zdravi, sa harmoničnim odnosom šećera i kiselina. Takođe, potrebno je da budu odgovarajuće veličine i bez mehaničkih oštećenja. Najkvalitetnijom sortom šljiva za sušenje smatra se "požegača". Kod nas se za sušenje najviše koristi "stenlej", sorta koja pripada tipu cepača i čija koštica se lako odvaja od mezokarpa.
Berba se obavlja u punoj tehnološkoj zrelosti, bez peteljki, kada plodovi imaju izražena svojstva koja karakterišu: krupnoća – da je manje od 30 plodova ukilogramu, aroma, boja (modroplava) i sadržaj suve materije od 19 do 21 odsto.
Najpovoljnije vreme berbe šljiva određuje se na osnovu zbira srednjih dnevnih temperatura vazduha od punog cvetanja do zrenja, boje pokožice ploda, čvrstine mesa ploda (penetrometrom), količine rastvorljive suve materije u soku (refraktometrom) i ukusa ploda.
Šljive treba, po mogućnosti, brati u nekoliko mahova, pošto ne sazrevaju svi plodovi na stablu istovremeno. Za sušenje i preradu u rakiju beru se trešenjem, ručno ili mehanizovano. Ručno trešenje šljiva je skup i loš način berbe, jer se plodovi oštećuju iprljaju.
Da bi plodovi šljiva mogli da se beru mehanizovano, koren i kruna voćke moraju da budu snažni i elastični, rastojanja između stabala šljiva i visina debla treba da budu prilagođeni mašinama za mehanizovanu berbu, grane voćaka ne smeju da padaju ka zemlji, a površina u šljiviku mora da bude ravna da bi mašine mogle lako da priđu voćkama. Plodove šljiva treba brati po suvom i tihom vremenu, najbolje ujutru (kada spadne rosa) i posle podne, kada prođe najtopliji deo dana. Šljiva se transportuje u gajbicama manje zapremine, da pri transportu ne bi došlo dooštećenja.
Iz gajbica, preko prijemnog transportera, šljiva se ubacuje u mašinu za pranje. Transporter mora biti podešen tako da se pre pranja obavi prva inspekcija radi uklanjanja trulih, plesnivih, zelenih plodova i dospelih stranih primesa. Ova operacija se najčešće obavljaručno.
Probrani plodovi se upućuju na uređaj za klasiranje po krupnoći. Prva i druga klasa se suše, a treća, sitni plodovi, koristi se za druge proizvode (džem, pekmez, alkoholna pića).
Svaka klasa se suši posebno, jer se ujednačenom krupnoćom plodova omogućava ravnomernije sušenje.
Šljiva se na lese može stavljati ručno ili automatski, preko specijalno konstruisanog uređaja. Pri mašinskom punjenju lesa, ručno se kontroliše samo debljina sloja plodova. Na kvadratni metar površine stavlja se oko 15 kgsvežih šljiva.Napunjene lese stavljaju se na vagonete, koji se preko šina ubacuju u sušnicu.
Dipl. inž. Milan Tošković
PSSS "Prokuplje"
Foto: G. Mulić
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)