Najnoviji podaci američke organizacije Environmental Working Group (EWG) pokazuju da se među najzdravijim namirnicama često nalaze i one sa najvećim prisustvom pesticida. Njihov vodič Shopper’s Guide to Pesticides in Produce već godinama rangira voće i povrće prema količini ostataka pesticida, a lista „Dirty Dozen“ - u prevodu "prljavih dvanaest" ukazuje na proizvode koje bi potrošači trebalo da biraju pažljivije – ili u organskoj varijanti. Ovogodišnja lista izgleda ovako: na prvom mestu je spanać, na drugom su kelj i lisnato povrće, treće su jagode. Slede ih grožđe, nektarine, breskve, trešnje, jabuke i kupine. Na samom začelju ove liste nalaze se kruške, krompir i borovnice.
SPANAĆ – NUTRITIVNA BOMBA SA NAJVIŠE PESTICIDA
Spanać je izuzetno bogat hranljivim materijama, ali prema analizama američkog Ministarstva poljoprivrede nalazi se na prvom mestu liste najzagađenijih proizvoda. U proseku, uzorci konvencionalno gajenog spanaća sadrže čak sedam različitih pesticida, a pojedini i do 19.
Posebno zabrinjava činjenica da je 76 odsto uzoraka sadržalo permetrin – neurotoksični insekticid zabranjen za upotrebu u Evropskoj uniji. Ova supstanca u većim dozama može izazvati poremećaje nervnog sistema, dok su istraživanja pokazala i povezanost između hronične izloženosti i neuroloških problema kod dece, uključujući ADHD.
Pored permetrina, u spanaću su često pronađeni i fungicidi poput mandipropamida, fluopikolida i ametoctradina, čiji uticaj na zdravlje ljudi još nije dovoljno istražen. U nekim uzorcima otkriveni su čak i tragovi DDT-a, pesticida zabranjenog još sedamdesetih godina, koji i dalje opstaje u zemljištu.
KELj I LISNATO POVRĆE – KOKTEL HEMIKALIJA
Iako se kelj i drugo lisnato povrće smatraju simbolom zdrave ishrane, analiza EWG-a pokazuje da gotovo 60 odsto uzoraka kelja sadrži ostatke DCPA – pesticida koji je zabranjen u Evropskoj uniji još 2009. godine i klasifikovan kao mogući kancerogen.
Ovaj herbicid povezuje se sa poremećajem rada štitne žlezde, razvojnim problemima i potencijalnim oštećenjima organa poput jetre i pluća. Posebno zabrinjava njegov uticaj na trudnice i razvoj ploda.
Lisnato povrće generalno sadrži veliki broj različitih pesticida – u proseku više od pet po uzorku, dok je u nekim slučajevima pronađeno i do 21. Ukupno je identifikovano čak 100 različitih pesticida u ovoj grupi namirnica.
Pored DCPA, često su prisutni i insekticidi poput bifentrina i cipermetrina, povezani sa negativnim uticajem na razvoj nervnog sistema, kao i imidakloprid, neonikotinoid zabranjen u EU zbog štetnog dejstva na pčele i potencijalnih rizika po zdravlje ljudi.
JAGODE I DALjE NA VRHU „PRLjAVE“ LISTE
Jagode su godinama na samom vrhu liste najzagađenijih proizvoda. Testiranja su pokazala da čak 99 odsto uzoraka sadrži bar jedan pesticid, dok trećina ima deset ili više različitih hemikalija.
U proseku, jedan uzorak jagoda sadrži oko osam pesticida, a u ekstremnim slučajevima pronađena su čak 23 različita jedinjenja. Ukupno je identifikovano 82 različita pesticida u različitim kombinacijama.
Među najproblematičnijim supstancama je karbendazim, fungicid koji negativno utiče na hormone i može oštetiti reproduktivni sistem, zbog čega je zabranjen u EU. Takođe je često prisutan bifentrin, označen kao mogući kancerogen.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se u proizvodnji jagoda koriste velike količine toksičnih gasova za dezinfekciju zemljišta, što predstavlja rizik za poljoprivrednike i lokalno stanovništvo.
ŠTA OVO ZNAČI ZA POTROŠAČE?
EWG naglašava da voće i povrće ne treba izbegavati – naprotiv, oni su ključni deo zdrave ishrane. Međutim, preporučuje se izbor organskih proizvoda kada je to moguće, temeljno pranje voća i povrća, kao i raznovrsna ishrana kako bi se smanjio unos istih pesticida.
Vodič takođe uključuje i listu „Clean Fifteen“, odnosno proizvode sa najmanjim prisustvom pesticida.
Posebna pažnja skreće se na decu, koja su osetljivija na hemikalije jer njihov nervni i hormonski sistem još nije u potpunosti razvijen.
Jedan od najvećih izazova je činjenica da se pesticidi procenjuju pojedinačno, dok se u realnosti u hrani nalaze u kombinacijama. Naučni podaci sugerišu da takvi „kokteli“ mogu imati jače i nepredvidive efekte nego pojedinačne supstance.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da je neophodno drugačije posmatrati bezbednost hrane – ne samo kroz pojedinačne hemikalije, već kroz njihov zbirni uticaj na ljudsko zdravlje.
A.Milić
NAJZDRAVIJE NAMIRNICE IZ GRUPE "ČISTIH PETNAEST"
Lista „Clean Fifteen" (čistih petnaest) obuhvata konvencionalno uzgajane proizvode sa najnižim nivoima pesticida. Na vrhu liste za 2026. godinu nalaze se ananas, kukuruz šećerac i avokado, zatim papaja i crni luk.
Na listi su još i smrznuti grašak, špargla, kupus, karfiol, lubenica, mango, banane, šargarepa, pečurke i kivi.
Ključni nalazi nakon ispitivanja ovih namirnica su da gotovo 60% uzoraka nije imalo merljive ostatke pesticida, a samo 16% sadržalo je dva ili više pesticida. Najbolje rangirani proizvodi imali su i najnižu ukupnu toksičnost pesticida.
Poređenja radi, u grupi „Dirty Dozen" je čak 96% uzoraka bilo kontaminirano.
Preporuke organizacije EWG potrošačima nakon ovih ispitivanja su da biraju organske verzije proizvoda sa liste „Dirty Dozen“ kada je moguće, a da se za ostalo voće i povrće oslone se na grupu proizvoda označenih kao „Clean Fifteen“. Takođe preporučuju temeljno pranje svih namirnica pre upotrebe.
Slika
