Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) objavila je da je referentna vrednost svetskih cena prehrambenih proizvoda ostala nepromenjena u junu, s obzirom na to da je povećanje međunarodnih kotacija za biljna ulja, šećer i mlečne proizvode nadoknadilo smanjenje cena žitarica.
Indeks cena hrane FAO, koji prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojima se globalno trguje, u junu je u proseku iznosio 120,6 poena, što je za 2,5% niže od vrednosti iz juna 2023. godine i za 24,8% niže od maksimuma iz marta 2022. godine. Indeks cena žitarica je pao za 3% u junu u odnosu na maj, sa smanjenjem kotacija za industrijsko bilje, pšenicu i pirinač. Ova promena je delimično podstaknuta poboljšanim izgledima za proizvodnju u glavnim zemljama izvoznicama.
Kakve su cene na srpskim pijacama?
Indeks cena biljnih ulja porastao je za 3,1% u odnosu na maj, a podstaknut je porastom globalne uvozne potražnje iz sektora bio-goriva u Americi za sojinim i suncokretovim uljem.
Nakon tri uzastopna mesečna pada, indeks cena šećera FAO je porastao za 1,9% u odnosu na maj, zbog zabrinutosti povodom uticaja nepovoljnih vremenskih uslova i monsuna na proizvodnju u Brazilu i Indiji.
Indeks cena mlečnih proizvoda porastao je za 1,2 procenta, a međunarodne kotacije putera su dostigle dvogodišnji maksimum zbog povećane globalne tražnje za kratkoročnim isporukama usled snažne maloprodaje, sezonskog pada isporuka mleka u zapadnoj Evropi i niskih zaliha u Okeaniji. Indeks cena mesa bio je gotovo nepromenjen u junu, pošto su neznatna povećanja cena ovčijeg, svinjskog i goveđeg mesa skoro nadoknadile pad međunarodnih cena živinskog mesa.
Kakva je situacija u Srbiji?
Litar ulja prodaje se u velikim marketima od 149 do 179 dinara, što je viša cena u odnosu na raniji period za oko 20 odsto. Ratari smatraju da je ova cena previsoka s obzirom na to da je cena suncokreta prošle godine bila 40 dinara. Shodno tome, realna cena bi bila oko 120 do 130 dinara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prošle godine suncokret je bio posejan na 240.305 hektara, što je povećanje površina za skoro 15 odsto pod ovom kulturom. Prosečan prinos je bio 2,9 tona po hektaru, a u industrijskim kapacitetima po statističkim procenama prerađeno je oko 246.000 tona ulja, što znači da smo za izvoz imali više od 165.000 tona kada se oduzme domaća potrošnja.
eKapija
