Klimatske promene uzimaju danak voću

Usled vremenskih nepogoda u poslednja dva-tri meseca, prvo mraza, a potom sušnih dana i oluja sa gradonosnim oblacima, izgubili smo više od 20 odsto roda voća, posebno malina, što je znatno podiglo cene na domaćem tržištu. Kada se, uz češće klimatske promene koje nam se dešavaju, dodaju i problemi sa izvozom i plasmanom na međunarodnom tržištu, ne čudi što je zarada od izvoza manja nego prethodnih godina. 

 Lane je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Srbije izvezeno oko 407.000 tona voća u vrednosti od 770,96 miliona evra, a pre toga, dve godine zaredom, izvoz je premašio 850 miliona evra. Tako je u 2022. ukupna vrednost izvezenog voća iznosila 893, a 2021. godine 866 miliona evra. Najznačajniji devizni priliv ostvaren je izvozom smrznute maline i sličnog bobičastog voća, i to nešto više od 320 miliona evra. Vrednost izvoza maline u Nemačku iznosila je 90 miliona, u Francusku 61,6, u Belgiju 27,2, a u SAD 17 miliona evra. Smrznuta malina izvozila se u 2023. godini i u Veliku Britaniju, Holandiju, Švedsku, Poljsku, Austriju i Kanadu. 

  Takođe, izvezli smo 42.600 tona višanja u vrednosti od 58,8 miliona evra. Ukupno je izvezeno 3.320.546 kilograma, odnosno 3.321 tona svežih višanja i zaradilo se 7.662.000 evra. Kada je reč o smrznutim višnjama, izvezeno 32.543 tone u vrednosti od 45.149.000 evra.

 S druge strane, u Rusiju je u prošloj godini izvezeno svežih jabuka u vrednosti od 35,30 miliona evra, u Saudijsku Arabiju 12,9, a u Ujedinjene Arapske Emirate 8,8 miliona evra. 

Koja su najveća izvozna tržišta za voće iz Srbije i kakva sezona može da se očekuje ove godine? U Privrednoj komori Srbije kažu da je izvoz voća na evropsko tržište pod sve većim pritiskom konkurencije, s obzirom na to da zemlje istočne Evrope povećavaju zasade kako bi smanjile zavisnost od uvoza i povećale prihode od izvoza

.

  Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za da smo se izborili za poziciju lidera u proizvodnji i izvozu malina. Međutim, poslednjih nekoliko godina, pojedine evropske zemlje formirale su prostrane zasade malina, posebno Poljska, ali i Ukrajina. Ističe da je nabavna cena maline iz Srbije viša u odnosu na glavne evropske konkurente, Poljsku i Ukrajinu, i time postaje cenovno nekonkurentna. Posledica je to više faktora i navodi bolji kvalitet, sistem prikupljanja, budući da domaća sorta maline mora ručno da se bere, velika je usitnjenost zasada...

I prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da postoji problem s obzirom na pojavu smrznute maline iz Ukrajine, pa je otežan plasman. 

Kada je reč o jabukama, one sve manje mogu da se izvoze u Rusiju zbog situacije na Bliskom istoku. Keserović je naveo da se lane jabuka po visokoj ceni izvozila u Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate.

 - Išla je i borovnica i nešto trešnje po visokoj ceni, koja je tamo izuzetno cenjena. Ove godine takođe imamo šansu za dobar izvoz, s obzirom na to da je rekordni rod trešnje, kaže Keserović, dodajući da su plodovi izuzetno kvalitetni zahvaljujući uvođenju savremenih tehnologija.

Koliko je trešnja tražena najbolje pokazuje to što je u Ritopeku, kod Grocke, ima u pet hladnjača, a njihovi vlasnici trešnju izvoze u Hrvatsku, Sloveniju, Poljsku. Prodaju je za 900 dinara po kilogramu. U tu cenu ulaze troškovi – klasiranje, odnošenje otpada, struja za hlađenje, transport...

Za razliku od lane, kvalitet "oblačinske višnje" u Topličkom kraju je zadovoljavajući. Samo na teritoriji Prokuplja zasađena je na površini od preko 2.000 hektara, a godišnje se otkupi od 2.000 do 2.500 vagona tog voća. 

 - Cena je 70 dinara za kilogram prve klase, tržište će da definiše u kom pravcu će to dalje ići, ali realno je očekivati da se cena zadrži, a možda i da ima neki blagi rast, rekao je vlasnik hladnjače Dragan Paunović iz Prokuplja, uz konstataciju da je najveći deo roda namenjen domaćem tržištu, odnosno konditorskoj industriji, a izvesne količine idu za izvoz.

Prema rečima prof. Keserovića, voće se izvozi i na evropsko tržište, ali još uvek su ti pokušaju nekako stidljivi. Takođe je konstatovao da nemamo ni dovoljno prerađivačkih kapaciteta.

 - Kada se, iz raznoraznih razloga, javljaju krize u izvozu, voće može da se preradi u koncentrate, kaše i sve to može da stoji, ali se ne radi dovoljno na stvaranju kapaciteta za proizvode više finalne obrade, kaže Keserović.

 Stručnjaci za voćarsku proizvodnju procenjuju da 85 odsto plodova koje izvezemo dolazi iz tradicionalne proizvodnje. Veliki problem je i u tome što samo 15 odsto voća i povrća koje se izvozi potiče sa parcela pod protivgradnom zaštitom i antifrost sistemima. Čak 85 odsto plodova je sa malih gazdinstava kojima je takva proizvodnja dodatni izvor prihoda ili hobi.

  Izvoz borovnice u prošloj godini iznosio je nešto više od 33 miliona evra, a nakon potpisivanja sporazuma sa Kinom, domaći proizvođači sada imaju šansu da na ovom voću ostvare veću zaradu. Najveći problem je transport, jer ne može da se prenosi brodom. A borovnica se, kao što se zna, transportuje uglavnom u svežem stanju i ne može dugo da stoji u hladnjači. Prepreka većoj proizvodnji je podizanje novih zasada koji iziskuju veliko ulaganje, s obzirom na to da je za jedan hektar borovnice potrebno uložiti od 20.000 do 100.000 evra.

Svetsko tržište je nedovoljno snabdeveno ovim voćem, što je povećalo interesovanje voćara za gajenje borovnica u Srbiji. Procenjuje se da je pod zasadom borovnice u našoj zemlji trenutno oko 3.000 hektara. 

Kada je reč o ceni, treba reći i da borovničari u Španiji i Poljskoj za organsku borovnicu dobijaju šest ili sedam evra po kilogramu, a mi za konvencionalni sistem sadnje imamo nešto nižu cenu.

Borovnica iz Srbije je za kratko vreme postala lider u ovom delu Evrope, osvojivši tržišta Francuske, Španije, Nemačke, Engleske, ali i Rusije i Japana, gde je najčešće plasirana. Cena za kilogram borovnica je već nekoliko godina stabilna i iznosi pet-šest evra za kilogram.

 Vremenske (ne)prilike koje su poslednjih meseci zahvatile najveći deo Srbije umnogome utiču da ovogodišnji rod voća, pa i njegova cena, ne može da bude onakva kakvu su stručnjaci i voćari očekivali. S obzirom na to da je ubiranje plodova voća u punom jeku, u ovom momentu nezahvalno je prognozirati koliki će na kraju sezone biti ukupan rod, ali sasvim je izvesno da neće biti ni blizu rekordne 2013, kada je ubrano 1,65 miliona tona voća. Stručnjaci tvrde da će, po trenutnom stanju u voćnjacima, ovo biti relativno umereno rodna godina, sa dosta oscilacija u prinosima roda po regionima, a koliko će se to odraziti na izvoz ostaje da se vidi.

K. Rajević