U poplavi tehničkih termina koji nam dolaze uglavnom iz engleskog jezika, široko je prihvaćen i izraz "feed conversion", kojim se označava sposobnost grla da za istu količinu unete suve materije proizvede više mleka ili mesa u odnosu na drugu posmatranu jedinku. S obzirom na to da se genetski parametri izražavaju u indeksnim poenima, vešti prodavci mogu vrlo lako da od "komarca naprave magarca", i da igrom brojeva prenesu poruku koja ima prenaglašenu važnost u odnosu na stvarnu vrednost posmatrane osobine.
Problematikom efikasnijeg korišćenja sve skupljeg hraniva, nauka se ozbiljnije bavi više od 50 godina. Ipak, tek pojavom genetske (DNK) analize, proces je dobio formu, koja je na kraju dovela do uključivanja ovog genetskog parametra u indeks, kojim se izražava ukupna odgajivačka (priplodna) vrednost. Farmerima je pružena dodatna informacija, kojom mogu da utiču na efikasnost proizvodnje i investicije u genetski napredak svojih stada, kontrolišu najznačajniji od svih troškova – trošak ishrane, bez obzira na to da li se radi o mlečnim ili tovnim grlima.
Kako se utvrđuje konverzija
Da bi se razumeo ceo proces i značaj konverzije kao genetskog parametra, prvo ćemo objasniti na koji način se utvrđuje konverzija, koji se parametri posmatraju, mere, analiziraju i na kraju preračunavaju u skladu sa tržišnim cenama i projekcijama cena, odnosno globalnim trendovima. Ono što je vrlo bitno za razumevanje celog procesa je činjenica da različite kategorije imaju različite vrednosti, a razumevanje korelacija između tih vrednosti nam daje pravu sliku o indeksnim poenima.
Utvrđivanje odgajivačkih vrednosti priplodnjaka (bikova) koji se koriste za ukrštanje sa mlečnim rasama (holštajn) u Velikoj Britaniji je posao kojim se na vrlo specifičan način bavi kompanija "Genus ABS". Već više od decenije, u Velikoj Britaniji se testiraju grla British blue (britiš blu), angus i wagyu (vagi) rasa, koje se masovno koriste za proizvodnju meleza. I muška i ženska grla odlaze u tov, koji je organizovan na samoj farmi ili u tovilištima, koja funkcionišu kao posebni profitabilni centri. Za proizvođače mleka, ovoj model je od izuzetne ekonomske važnosti, a naročito u uslovima kada su inputi u proizvodnji (energija, hraniva) sve veći.
Sam proces počinje kada telad bikova u testu dostignu starost od 10-ak nedelja. Tada se telad oba pola prebacuju sa farmi (otkupljuju se od farmera) u testnu stanicu, a cilj je da grupa teladi ne bude manja od 40 grla po posmatranom biku. Izraz "testna stanica" treba shvatiti uslovno, jer ovo su zapravo komercijalna tovilišta opremljena tako da se u proizvodnim uslovima mere parametri koji su unapred definisani. U pogledu investicija, sav trošak snosi industrija, odnosno kompanija koja se bavi proizvodnjom genetskog materijala.
Nakon adaptacije, koja traje oko mesec dana (za to vreme se meri živa masa), telad se uvode u režim ishrane koji ostaje do kraja boravka u stanici. Kada grla dostignu starost 7-8 meseci, podvrgavaju se merenju ne samo telesne mase, nego i dnevnog utroška hrane i vode. Ova merenja traju sedam nedelja, nakon čega se analizira prvi set rezultata. Kada dostignu završnu masu od 620 kilograma, grla se šalju u klanicu, gde sledi analiza karkasa, na osnovu koje se izvode konačni zaključci. Masu od 620 kilograma, melezi tovnih rasa i holštajn rase dostignu u uzrastu 12-16 meseci. Upravo ovaj vremenski interval čini razliku (ne i jedinu) među bikovima na osnovu koje se definiše odgajivačka vrednost.
Testiranje skupo, ali isplativo
Testiranje je vrlo skup proces, jer je oprema koja se koristi sofisticirana i investicije u nabavku i održavanje su značajne. Ipak, dobijeni rezultati višestruko opravdavaju uložena sredstava i, svakako, doprinose kredibilitetu struke i nauke, čime se zadobija poverenje farmera.
Jednom dobijeni rezultati dalje se koriste za izračunavanje heritabiliteta (stepen naslednosti osobine), korelacija sa drugim genetskim parametrima i, naravno, dobija se podatak na osnovu koga se rangiraju priplodnjaci u odnosu na konverziju hrane.
Farmeri u Velikoj Britaniji su masovno (76% farmi) prihvatili model koji im omogućava da proizvode i mleko i meso. Osim Britanije, i farmeri u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj i Španiji sve više slede primer svojih britanskih kolega.
Vrlo značajan momenat je sadržan u činjenici da su veliki lanci supermarketa počeli da stimulišu ovaj vid proizvodnje. Sa obezbeđenim plasmanom, gde se "traži kilogram više", farmeri su dobili dodatni ekonomski stimulans da učestvuju u ovakvim projektima.
Osobina koja se prenosi na potomstvo
Sada je vreme da se vratimo na početak priče o konverziji ("feed conversion") i pogledamo "istini u oči", te na taj način pomognemo farmerima da donesu pravilnu odluku pri izboru najefikasnijeg modela, u skladu sa uslovima gazdinstva.
Mlečne i rase predodređene za proizvodnju mesa imaju različite sposobnosti da suvu materiju "pretvore" u mleko ili meso, a isto tako da tu osobinu prenesu na potomstvo. Dobra vest je da se pokazalo, na osnovu globalnih istraživanja, da je heritabilitet ove osobine dovoljno visok, te da se primenom selekcije (posebno genomske) može postići pozitivan rezultat u relativno kratkom vremenskom periodu. Takođe, značajno je i to da je korelacija osobina između junica i krava visoka (preko 70%), što olakšava proces odabira grla za dalju reprodukciju.
Ovi podaci upućuju na zaključak da posmatrana osobina ima značajnu ekonomsku vrednost. Uopšteni podaci o zaista solidnom heritabilitetu posmatrane osobine ne bi trebalo da zavaraju farmere pri izboru priplodnjaka, odnosno genetskog materijala.
Da bismo ostali u skladu sa primerom, daćemo još nekoliko zanimljivih detalja, koji su vrlo važni svima koji se opredele za ukrštanje tovnih rasa sa holštajn grlima.
Procenat telenja crno-belih grla, pri kojima je potrebna asistencija farmera, kreće se u rasponu 5-6 odsto. Ukrštanjem sa rasama angus, britiš blu, hereford i limuzin, taj procenat je niži i iznosi 2-4 odsto. Ovo je vrlo bitan podatak pri donošenju odluke o uključivanju tovnih rasa u stada mlečnih goveda.
Posebno je važno da se farmeri pravilno informišu o varijacijama kada su u pitanju moguća teška telenja. Ovo znači da unutar, recimo, Belgian blue rase postoje bikovi kod kojih se problemi javljaju u oko četiri odsto slučajeva, ali postoje i priplodnjaci kod kojih frekvencija mogućih problema doseže i do 11 odsto! Upravo je ovaj raspon jedan od kriterijuma na osnovu kog se formira cena genetskog materijala na tržištu. I zato, farmeri, oprez! Seme bikova koje se može kupiti za 2-3 evra izgleda kao dobra prilika, ali krajnji rezultat može biti jako skup!
Tekst i foto: Dipl. inž. Boris Berisavljević
