Ra­ki­ji tre­ba ugled i po­što­va­nje

Pr­vi pi­sa­ni po­da­ci o pro­iz­vod­nji šlji­vo­vi­ce mo­gu se na­ći u Du­ša­no­vom za­ko­ni­ku, ali to luk­su­zno pi­će vr­hun­skog kva­li­te­ta go­to­vo da ni­je po­zna­to u ve­ćem de­lu sve­ta

Ka­da bi bi­lo ko­me, na Bal­ka­nu i ne­što ši­re, u dr­ža­va­ma gde ži­ve i ra­de ov­da­šnji lju­di, re­kli da na­šoj ra­ki­ji ne­do­sta­ju ugled i po­što­va­nje, ve­ro­vat­no bi se na­šli u ve­li­koj ne­ve­ri­ci i ču­du. Bo­ca tog že­sto­kog pi­ća se mo­že na­ći go­to­vo uz sva­koj ku­ći. Ra­ki­ju pi­je­mo ve­ko­vi­ma, ma­nje ili vi­še, pri su­sre­tu i ra­stan­ku, u ra­do­sti i ve­se­lju, u sre­ći i ne­sre­ći, kao lek za sve bolj­ke i iz na­vi­ke, i ko­li­ko tre­ba i ko­li­ko ne tre­ba...

Pr­vi pi­sa­ni po­da­ci o pro­iz­vod­nji šlji­vo­vi­ce mo­gu se na­ći u Du­ša­no­vom za­ko­ni­ku iz 1349. go­di­ne. Kra­jem pro­šle go­di­ne je ra­ki­ja iz Sr­bi­je uvr­šte­na na UNE­SKO li­stu ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne.

Pro­iz­vo­di­mo je, naj­če­šće, od šlji­ve, gro­žđa, ja­bu­ke, kru­ške, du­nje, kaj­si­je, za­tim od ma­li­ne, bre­skve, vi­šnje, me­da, pa čak i od ora­ha, ku­pu­sa, šar­ga­re­pe i dru­gih pri­rod­nih si­ro­vi­na. Po­sto­ji oko 1.200 re­gi­stro­va­nih de­sti­le­ri­ja, ali pro­iz­vo­di se i mi­mo njih. Mno­go do­ma­ćin­sta­va u ru­ral­nim sre­di­na­ma ima ka­zan za pe­če­nje ra­ki­je, ko­ju pro­iz­vo­de po ne­kom sop­stve­nom re­cep­tu, što če­sto za­vr­ša­va na ''cr­nom tr­ži­štu'' pod raz­li­či­tim ime­ni­ma. Ra­ki­ju, go­to­vo re­dov­no, iz­vo­zi­mo u Slo­ve­ni­ju, Ne­mač­ku, Švaj­car­sku, Cr­nu Go­ru, SAD, Au­stra­li­ju, u vred­no­sti od oko 13,4 mi­li­o­na evra. Po­či­nje­mo da je pla­si­ra­mo i na tr­ži­šte Bu­gar­ske, Fran­cu­ske, Azer­be­dža­na, Le­to­ni­je i Li­tva­ni­je. Vred­nost iz­ve­ze­ne ra­ki­je je la­ne po­ve­ća­na za oko 30 od­sto. Za­hva­lju­ju­ći na­glom po­ra­stu bro­ja de­sti­le­ri­ja, ra­ki­je iz Sr­bi­je sti­ču sve ve­ći broj svet­skih pri­zna­nja. Na Me­đu­na­rod­nom tak­mi­če­nju za vi­na i al­ko­hol­na pi­ća u Lon­do­nu – IWSC, u kon­ku­ren­ci­ji od pre­ko 3.000 uzo­ra­ka že­sto­kih al­ko­hol­nih pi­ća, ka­ko je ob­ja­vlje­no sre­di­nom ove go­di­ne, dve ra­ki­je od šlji­ve do­bi­le su sre­br­ne, a od ja­bu­ke bron­za­nu me­da­lju.

Šlji­vo­vi­ca jed­no od naj­kva­li­tet­ni­jih že­sto­kih pi­ća

Ia­ko ve­li­ki broj struč­nja­ka sma­tra da na­ša šlji­vo­vi­ca spa­da u tri naj­kva­li­tet­ni­ja že­sto­ka pi­ća, ve­li­ki broj sta­nov­ni­ka na­še pla­ne­te, ne sa­mo da ne po­zna­je ra­ki­ju iz Sr­bi­je ne­go ona ne po­sto­ji ni u nji­ho­vim za­kon­skim do­ku­men­ti­ma, što na­šim iz­vo­zni­ci­ma pra­vi ogrom­ne te­ško­će. 

– U sve­tu po­sto­ji iz­u­zet­no ve­li­ka kon­ku­ren­ci­ja iz­u­zet­no kva­li­tet­nih že­sto­kih al­ko­hol­nih pi­ća – ka­že dr Ivan Uro­še­vić. – Naj­če­šće se ra­di o voć­nim bren­di ra­ki­ja­ma, što je pri­hva­tlji­vo na tr­ži­štu za­pad­nih dr­ža­va. Ali na ogrom­nom ki­ne­skom tr­ži­štu se pod­ra­zu­me­va da ta­kva ra­ki­ja vo­di po­re­klo od ot­pa­da­ka vo­ća, pa pred­sta­vlja pi­će ni­že ka­te­go­ri­je. Za­to je neo­p­hod­no da se pro­mo­ci­ja na­še ra­ki­je pri­la­go­di ki­ne­skim kul­tu­ro­lo­škim ka­te­go­ri­ja­ma. U to su se uve­ri­le i na­še de­sti­le­ri­je, ko­je već iz­vo­ze u Ki­nu uz ve­li­ke na­po­re, pa im je neo­p­hod­na po­dr­ška od­go­va­ra­ju­ćih slu­žbi u Sr­bi­ji, ka­ko bi se do­spe­lo na to tr­ži­šte sa ve­li­kim po­ten­ci­ja­li­ma za pla­sman. Slič­no je i na ve­li­kim me­đu­na­rod­nim nad­me­ta­nji­ma, gde se na­ša ra­ki­ja, zbog ne­do­stat­ka od­go­va­ra­ju­ćeg, ve­ćeg bro­ja uzo­ra­ka, svr­sta­va u mar­gi­nal­nu ka­te­go­ri­ju osta­lih al­ko­hol­nih pi­ća na ba­zi vo­ća. A to ni­su ra­ki­je. Za­to svu­da, van na­ših pro­sto­ra, mo­ra­mo da po­dig­ne­mo ugled srp­ske ra­ki­je na vi­ši ni­vo, da se tač­no zna o ka­kvom pi­ću se ra­di. Naš za­kon o al­ko­hol­nim pi­ći­ma je pot­pu­no uskla­đen sa od­red­ba­ma u Evrop­skoj uni­ji. Me­đu­tim, te­ško­će na­sta­ju pri iz­vo­zu u SAD, Ka­na­du i ne­ke dru­ge dr­ža­ve, ko­je u svo­jim za­ko­ni­ma ne pre­po­zna­ju ka­te­go­ri­ju pi­ća kao što je ra­ki­ja, pa ona pod­le­že op­štim pra­vi­li­ma za slič­na pi­ća. U osno­vi to zna­či da ra­ki­ja ne sme da sa­dr­ži me­til-al­ko­hol, a bez tog sa­stoj­ka pi­će ni­je ra­ki­ja pro­iz­ve­de­na di­rekt­no od vo­ća. Za­to na­ša dr­ža­va tre­ba, kao u za­ko­no­dav­nim re­še­nji­ma EU, da in­si­sti­ra na uvo­đe­nju ka­te­go­ri­je pi­ća od vo­ća, ko­je mo­ra da ima od­re­đe­ne pa­ra­me­tre, sa­dr­žaj al­ko­ho­la i dru­go, ka­ko bi se ade­kvat­no de­fi­ni­sao pro­iz­vod kao što je srp­ska ra­ki­ja.  

Srpske rakije osvojile su ukupno 18 medalja na međunarodnom ocenjivanju jakih alkoholnih pića u Kini: dve „velike“ zlatne, šest zlatnih i deset srebrnih nagrada. Takođe, na takmičenju u Londonu, rakije iz Srbije osvojile su 16 nagrada, uključujući pet zlatnih priznanja.

Ni­je sva­ka ra­ki­ja – ra­ki­ja

Pre­ma re­či­ma dr Iva­na Uro­še­vi­ća, u Sr­bi­ji se pro­iz­vo­di ve­li­ki broj raz­li­či­tih ra­ki­ja, a kon­zu­men­ti že­le tač­no da zna­ju šta im se nu­di i šta mo­gu da oče­ku­ju. Na­ža­lost, još smo da­le­ko od to­ga. Na tr­ži­štu ima pi­ća ko­ja su de­kla­ri­sa­na kao ra­ki­ja, a ne­ma­ju od­go­va­ra­ju­će la­bo­ra­to­rij­ske po­tvr­de o či­ta­vom ni­zu oba­ve­znih pra­te­ćih do­ku­me­na­ta. Naj­va­žni­je je da se od­re­di ka­ko tre­ba da se pro­iz­vo­di ra­ki­ja, ka­kva da su pa­ko­va­nja, eti­ke­te i de­kla­ra­ci­ja, a po­tom da se oba­vi struč­ni iz­bor naj­kva­li­tet­ni­jih sor­ti vo­ća, du­ži­na od­le­ža­va­nja tog pi­ća i slič­no. To pi­ta­nje mo­ra­mo, pr­ven­stve­no, da re­ši­mo u sop­stve­nom dvo­ri­štu, a on­da i u iz­vo­zu. Sve to mo­že vr­lo br­zo da se iz­ve­de, jer ima­mo od­lič­na za­kon­ska re­še­nja još iz 2016. go­di­ne. Nji­ma je sa­ču­va­na mo­guć­nost ma­lih pro­iz­vo­đa­ča da slo­bod­no pe­ku ra­ki­ju za sop­stve­ne go­di­šnje po­tre­be, a da vi­šak pre­da­ju re­gi­stro­va­nim de­sti­le­ri­ja­ma, ko­je pre­u­zi­ma­ju od­go­vor­nost o kva­li­te­tu na se­be, na­kon od­go­va­ra­ju­ćih la­bo­ra­to­rij­skih ana­li­za. Na­ža­lost, ta­kve me­re se ne spro­vo­de na pra­vi na­čin. Gu­bi­ci su ogrom­ni. To­kom 2022. go­di­ne smo u iz­vo­zu za­ra­đi­va­li oko šest evra po bo­ci ra­ki­je, što je ma­lo. Po­je­di­nač­na is­ku­stva uka­zu­ju na to da mo­že­mo sti­ca­ti i de­se­tak evra po bo­ci, uko­li­ko bi po­sto­ja­lo i ge­o­graf­sko po­re­klo te ra­ki­je, kao srp­skog bren­da.

 U po­sled­nje dve-tri go­di­ne iz­voz ra­ki­je ra­ste za oko 30 od­sto. Ima­ju­ći u vi­du obim pro­iz­vod­nje vo­ća, Sr­bi­ja mo­že da is­pe­če oko 60 mi­li­o­na li­ta­ra ra­ki­je, što je znat­no vi­še od do­ma­ćih po­tre­ba. Su­de­ći po ve­li­kom bro­ju lju­bi­te­lja do­bre ka­plji­ce i pred­stav­ni­ka stra­nih kom­pa­ni­ja, ja­sno je da po­sto­je uslo­vi za znat­no pro­ši­re­nje tr­ži­šta srp­ske ra­ki­je.     

B. Kr­stin