Kovilj – kraj sveta ili centar života?

Malo koje selo može da se pohvali titulom da se nalazi na kraj sveta. Među retkima svakako je Kovilj, kojeg meštani zovu selom na kraj sveta, staro bačko naselje smešteno na obodu Koviljsko – petrovaradinskog rita. Da li je to baš tako s pravom se pitamo pogotovo što se Kovilj jednim delom oslanja na najduži evropski međunarodni put koji prolazi kroz Srbiju, auto put E 75, a nalazi se na samo 20. kilometara od Novog Sada i na oko 60. kilometara od Beograda.

Prvi put u pisanim izvorima pominje se u 13. veku. Prema legendi tada je i Sveti Sava sagradio koviljski manastir koji je obnovljen u osamnaestom veku

 Istorija je zabeležila da su Koviljčani pripadali čuvenom graničarskom Šajkaškom bataljonu od osamnaestog pa do kraja devetnaestog veka do njegovog ukidanja. Krajem pretprošlog veka, Kovilj je bio vrlo razvijeno mesto čak sa 5.000 stanovnika, parnim mlinom za snabdevanje strujom i velikom ciglanom.

-                     Posebno je interesantan podatak da se broj stanovnika od popisa 2002. koji je iznosio 5.643, ne menja nego održava na tom nivou, kaže Đorđe Plavšić, koordinator kulturne stanice "Kovilj".

Kovilj ne samo da ima bogatu istoriju, značajan je i u kulturološkom pogledu. Vredno pomena je da je to rodno mesto našeg čuvenog pesnika dr Laze Kostića, kao i mađarskog pesnika Lasla Gala, ali i putopisca Stevana Pešića.

Jedno je od retkih mesta koje ima potpuno urađenu infrastrukturu – kanalizaciju, vodovod, struju, gas, prečišćač otpadnih voda i sređenu putnu infrastrukturu. Pogotovo blizina Novog Sada mnogim potencijalnim kupcima iz grada olakšava kupovinu kuća u selu pa se sve više mladih porodica bira ovu destinaciju za život

Selo ima vrtić, osnovnu školu "Laza Kostić" u kojoj ne opada broj dece. Za svaku pohvalu je da je ove jeseni u školske klupe selo 70 prvačića.

Pre tri godine je dobio i Kulturnu stanicu u čijim se prostorijama organizuju besplatne dečje sekcije koje finasira Grad Novi Sad .

-                      Trenutno postoji šest sekcija – foto, dramska, etno pevanje, muzičko zabavište, folklorna i muzička radionica, ističe Đorđe Plavšić. – Ono što je najlepše u te aktivnosti je uključeno 240 koviljske dece.

Kovilj baštini i bogatu sportsku tradiciju. Ponos sela svakako je fudbalski klub "Šajkaš" osnovan davne 1908. Osim fudbala u selu postoji i košarkaški, rukometni, odbojkaški i karate klub.

I ratari i stočari

Koviljski atar je prostran i većina stanovništva se bavi poljoprivredom. Tako da je poljoprivreda bila i ostala grana od koje se živi. Istovremeno ona je i tradicija i budućnost.

Verni toj tradiciji su svi Plavšići pa i Đorđev stric, njegov imenjak. Iako se s poljoprivredom druži od rođenja, stariji Plavšić se njom ozbiljno bavi od pre četiri decenije. Zajedno sa suprugom Natašom obrađuju oko 150 ha, od koji je 30 ha u njihovom vlasništvu, a ostatak uzimaju u zakup. Gaje uljanu repicu, pšenicu, kukuruz, ječam , suncokret, soju.

Do pre tri godine bavili su se i stočarstvom, imali su muzne krave, tovnu junad - ukupno 15 grla. Prodavali su mleko i pravili sir. Odustali su od ove proizvodnje jer je njihov sin Vitomir, koji je odlučio da ostane na zemlji i bavi se poljoprivredom predložio da se preorijentišu na uzgoj koka nosilja.

Danas imaju farmu sa 3.000 koka nosilja, koje dnevno snesu 2.600 jaja. Plavšići uglavnom jaja prodaju na veliko, a nešto Nataša iznosi i na pijačnu tezgu.

Zahvaljujući ratarskoj proizvodnji obezbeđuju im hranu, jedino kupuju premiks.

-                     Zadovoljni smo s ovogodišnjim prosečnim rodom pšenice od 7 t/ha, a i uljana repica je opravdala očekivanja, kaže Đorđe Plavšić. – Jari usevi su podbacili. Još nije skinut kukuruz s njiva u ritu, tu se očekuje malo bolji rod oko 3 t/ha, a trebalo je da ga bude duplo više.

Kao i kod drugih poljoprivrednika ove jeseni Plavšići će površine pod pšenicom povećati sa prošlogodišnjih 27 ha na 40 ha. Ječam će se naći na 6 ha, a uljana repica je posejana na 14 ha.

Setvu Plavšići tradicionalno planiraju posle Miholjdana, kada je i njihova porodična slava.

Iako se danas u selu manje ljudi bavi poljoprivredom, posedi su veći, a svako od Koviljčana je na neki način vezan za zemlju sa koje je ponikao.

Tako i mlađi Đorđe, baš kao i njegov otac i stric, u srcu nosi život na selu. Pre četiri godine zajedno s ocem i devojkom, odlučio je da za posetioce otvori vrata svog gazdinstva. S obzirom na to da je jedan period života proveo u inostranstvu upoznao se sa kontaknim zoo vrtovima za decu. Dopalo mu se i odlučio je da se i sam oproba na tom polju.

-                      ZOO vrt koji sam otvorio je izuzetno posećen, a ove godine ga je posetilo oko 10.000 posetilaca, kaže Đorđe Plavšić. – Veliko je interesovanje jer tu mogu da se vide domaće životinje, a deca imaju direktan kontakt s njima. Mnogi od njih po prvi put vide zečeve, mačke, guske, patke, kokoške, ovce, poni konje, svinje, šumske žabe.

U početku, posete su se zakazivale, ali zbog velikog interesovanja odustalo se od toga. ZOO vrt je otvoren vikendom, a radi od aprila do kraja oktobra, subotom i nedeljom od 10 – 17 sati.

Plavšići obrađuju 10 ha oranica na kojima gaje soju, kukuruz, ječam i tako obezbeđuju hranu za životinje. Tokom zime smeštaju ih u štale i čekaju proleća da ponovo izmame dečje osmehe.

Seća se Đorđe da, kada je bio mali, svaka kuća u njegovoj ulici imala je kravu, a danas samo jedno domaćinstvo drži kravu. Zato i ne čudi što deca rado dolaze u ovakav ZOO vrt.

Ono što Kovilj čini posebnim svakako je blizina SRP "Koviljsko – petrovardinski rit", koji se prostire na površini preko 4.840 hektara. Uvršten je u IBA područja – značajna staništa ptica, a u njemu je registrovano 206 vrsta ptica. Kako Kovilj čitavim obodom naleže na rukavac Dunava, odakle se prostire rit, mnoge mami prirodna lepota kojoj je teško odoleti. Zato je često ovo omiljeno stecište slikara, fotografa, umetnika.

Zahvaljujući prirodnim lepotama, Koviljčani su shvatili da se potencijal za opstanak može naći i u turizmu. Skoro je otvoren glamurozan kamp za smeštaj u prirodi "Ritopija glamping" s četiri bungalova na obodu rita. Tako da Koviljčani idu u korak sa svetom. Tokom leta veliki broj turista rado dolazi i na koviljsku rakijadu "Parastos dudu".

Pa ko onda može da kaže da je Kovilj na kraj sveta, kad je u stvari centar sveta! 

Tamara Gnip

Slika:1. (Foto: G. Mulić)

Projekat "Selo juče danas sutra – opstanak i razvoj sela na području lokalnih samouprava Novog Sada" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Novog Sada – Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva