Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić najavio je donošenje Uredbe o posebnom obeležavanju mesa i prerađevina koje su "100% iz Srbije". Cilj je jasan: razdvojiti domaće od uvoznog i dati kupcu šansu da svesno podrži komšiju poljoprivrednika.
Oporavak koji miriše na uspeh
Iako se u selima često čuje uzdah zbog niskih otkupnih cena, statistika za poslednje dve godine crta nešto vedriju sliku. Brojke ne lažu, a one kažu sledeće:
2024. godina: Zabeležen je rast broja svinja od oko 10%.
2025. godina: Stočni fond je ojačan za 11.000 novih krmača, što je skok od respektabilnih 19%.
Pročitaj još: Mere Ministarstva za izlazak svinjarstva iz krize
Ovi podaci nisu samo puka statistika; to je 11.000 šansi više da se stanje na srpskom selu popravi i da mladi stočari vide perspektivu u radu sa genetikom, a ne samo u pakovanju kofera.
Ekološki otisak: Zašto je "lokalno" zapravo "zeleno"?
Kada biramo meso sa oznakom "100% iz Srbije", mi ne činimo samo patriotski gest. Mi direktno utičemo na ekologiju. Kraći lanci snabdevanja znače:
Manju emisiju CO2: Meso ne putuje hiljadama kilometara u hladnjačama.
Podršku cirkularnoj ekonomiji: Lokalna hrana za stoku, lokalni stajnjak za njive, lokalni proizvod za građane.
Pročitaj još: Šta je Mercosur?
Dok se u Briselu lome koplja oko sporazuma EU–Merkosur, koji preti da evropsko (pa i naše) tržište preplavi jeftinim mesom iz Južne Amerike, Srbija pokušava da podigne "štit" od deklaracija. Ako taj sporazum prođe, ekološki standardi koji važe kod nas mogli bi postati naša najveća prednost u odnosu na industrijsko meso uzgajano na krčenim šumama Amazonije.
Globalna vrteška i domaći novčanik
Ipak, optimizam kvari hladan tuš sa međunarodnog tržišta. Pad cena svinja u EU u poslednjem kvartalu 2025. godine prelio se i na naše prostore. Naši klaničari i odgajivači sada igraju opasnu igru na tankoj žici između troškova hrane za životinje i pritiska uvozne konkurencije.
Pročitaj još: Mere za usklađivanje uvoza i domaće proizvodnje
Deklaracija je dobar prvi korak, ali kupac je taj koji na kraju glasa novčanikom. Pitanje je da li smo spremni da platimo realnu cenu domaćeg truda, ili ćemo i dalje juriti za akcijama dok domaći obori polako ostaju prazni?
Ovaj potez Ministarstva je dobar, ali bez dugoročne strategije protiv tržišnih potresa, ostaje nam samo nada da će "100% iz Srbije" postati brend kojem verujemo, a ne samo nalepnica na ambalaži.
Izvor: Poljoprivreda.info
