Pitanje otkupne cene svinja i budućnosti svinjarstva danas je ključno pitanje za veliki broj poljoprivrednika u Srbiji. Upravo o tome razgovaralo se na sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragana Glamočića sa predstavnicima udruženja odgajivača svinja i klaničarima, gde je otvoreno sagledana celokupna situacija na tržištu.
Ministar Glamočić je poručio da je svinjarstvo jedna od najvažnijih grana stočarske proizvodnje u Srbiji, ne samo ekonomski već i društveno. Činjenica da se oko 76 odsto ukupnog broja svinja nalazi na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima pokazuje koliko je ovaj sektor vezan za opstanak sela i domaće proizvodnje.
Oporavak postoji, ali pritisci su i dalje jaki
Iako je svinjarstvo prethodnih desetak godina bilo pod snažnim udarima, od bolesti do tržišnih poremećaja, poslednje dve godine pokazuju znake oporavka. Tokom 2024. godine zabeležen je rast ukupnog broja svinja od oko 10 odsto, dok je u 2025. godini broj krmača povećan za 11.000 grla, odnosno oko 19 odsto. To su, kako je istakao ministar, temelji stabilnije proizvodnje u narednom periodu.
Pročitaj još: Kako uskladiti uvoz i domaću proizvodnju mesa?
Istovremeno, potrošnja svinjskog mesa u 2024. godini porasla je za više od pet odsto u odnosu na 2023. godinu. Međutim, domaća proizvodnja još uvek ne uspeva u potpunosti da isprati tražnju, zbog čega se deo potreba nadoknađuje uvozom.
Uvoz pada, izvoz raste, domaća proizvodnja jača
Podaci za 2025. godinu ipak ohrabruju proizvođače. Uvoz mesa je smanjen za oko 15 odsto, dok je uvoz prasadi za tov bio čak 2,5 puta manji nego prethodne godine. Istovremeno, izvoz je porastao za 24 odsto, što jasno pokazuje da domaća proizvodnja ponovo dobija na snazi.
Srbija, prema rečima ministra, danas obezbeđuje između 70 i 80 odsto sopstvenih potreba za svinjskim mesom, što znači da je samodovoljnost veća nego što se često predstavlja u javnosti.
Zašto su cene problem?
Kada je reč o otkupnim cenama, ministar je jasno ukazao da one nisu izolovan problem. Na domaće tržište snažno utiču međunarodna kretanja, pre svega pad cena svih kategorija svinja u Evropskoj uniji tokom poslednjeg kvartala 2025. godine. Taj pad se direktno preliva i na Srbiju.
Dodatni pritisak predstavlja i trgovinski sporazum EU sa blokom Merkosur, koji će imati dugoročne posledice po evropsko, a posredno i srpsko svinjarstvo.
Zbog toga je najavljeno da će biti organizovan poseban sastanak posvećen isključivo otkupnim cenama, uz učešće potpredsednice Vlade i ministarke privrede Adrijane Mesarović i ministarke unutrašnje i spoljne trgovine Jagode Lazarević.
Transparentnost i plaćanje po kvalitetu
Jedan od ključnih problema koji najviše pogađa proizvođače jeste netransparentno formiranje otkupnih cena. Kao odgovor na to, Ministarstvo najavljuje izmene Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kojima bi se uveo sistem plaćanja po kvalitetu, što je dugogodišnji zahtev proizvođača.
Paralelno sa tim, Ministarstvo učestvuje u izradi Zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, a proizvođači su pozvani da aktivno učestvuju u davanju predloga.
Pročitaj još: Razlika cena u oboru i na tezgi
Jasno obeležavanje domaćeg mesa i nove mere
Kao sledeći konkretan korak najavljeno je donošenje uredbe o obeležavanju mesa i proizvoda od mesa, kojom će proizvodi koji su 100 odsto iz Srbije biti jasno označeni i odvojeni od uvoznih. U izradi konačnog teksta učestvovaće i sami odgajivači svinja.
Najavljene su i izmene sistema obeležavanja i registracije svinja, kao i razmatranje novog modela subvencionisanja, gde bi podsticaji bili razvojnog karaktera i prilagođeni različitim tipovima proizvodnje.
Otvoreno je i pitanje ugovorne proizvodnje, mogućnosti da se kroz ugovore između proizvođača i klaničara obezbedi sigurniji plasman i stabilniji uslovi poslovanja.
Nema brzih rešenja, ali postoji pravac
„Svinjarstvo nije samo ekonomsko pitanje, ono čuva srpska sela, porodična gazdinstva i domaću proizvodnju. Ne postoji brzo i trajno rešenje, ali postoji jasan smer“, poručio je ministar Glamočić.
Ministarstvo će, kako je najavljeno, nastaviti da ulaže u svinjarsku proizvodnju, unapređenje transparentnosti tržišta i jačanje biobezbednosti, sa jasnom porukom da država mora biti partner proizvođačima ako se želi stabilna i održiva budućnost ovog sektora.
