Samo nekoliko dana nakon dramatičnih dešavanja u Venecueli i intervencije američke vojske kojom je zbačen predsednik Nikolas Maduro, Evropska unija je obnovila interne pregovore o dugo pripremanom sporazumu o slobodnoj trgovini sa zemljama Merkosura. Reč je o sporazumu koji godinama izaziva duboke podele unutar EU, naročito zbog mogućih posledica po evropsku poljoprivredu i bezbednost hrane; piše Biznis.rs
Ministri poljoprivrede svih 27 država članica sastali su se u sredu u Briselu kako bi razmotrili načine zaštite domaćih proizvođača, ali i šire ekonomske i geopolitičke koristi trgovinskog sporazuma sa Brazilom, Argentinom, Bolivijom, Paragvajem i Urugvajem. Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič poručio je da bi sporazum mogao da poveća izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU i do 50 odsto, ocenjujući ga kao „najveći sporazum o slobodnoj trgovini o kojem je EU do sada pregovarala“.
Šefčovič je istakao da EU u nestabilnom globalnom okruženju mora da očuva svoj kredibilitet kao pouzdan trgovinski partner, potvrdivši da se pregovori nastavljaju, uz spekulacije da bi sporazum mogao biti potpisan već 12. januara u Paragvaju.
Pročitaj još:Izvoz svinjskog mesa iz EU vredan više od dve milijarde dolara
Put ka potpisivanju, međutim, i dalje je neizvestan. Žestoko protivljenje Francuske, podstaknuto protestima poljoprivrednika, već je u decembru dovelo do odlaganja sporazuma i otkazivanja planiranog putovanja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u Brazil. Francuski predsednik Emanuel Makron zahteva dodatne zaštitne mehanizme, strože propise u zemljama Merkosura i pojačane kontrole uvoza, upozoravajući da bi sporazum mogao ozbiljno da ugrozi evropsku proizvodnju govedine, piletine, šećera, etanola i meda.
Italija se u ovom trenutku smatra ključnom državom za dalji ishod pregovora. Premijerka Đorđa Meloni podržala je inicijativu za bržu isplatu evropskih sredstava poljoprivrednicima, ali još nije jasno iznela stav o samom sporazumu. Njena eventualna podrška mogla bi da prevagne u korist njegovog usvajanja, uprkos protivljenju Francuske i Poljske.
Pročitaj još:EU uvodi subvencije za košnice
Sporazum EU–Merkosur obuhvatao bi tržište od oko 780 miliona ljudi i gotovo četvrtinu svetskog BDP-a, uz postepeno ukidanje carina na većinu robe. Pristalice ga vide kao snažan odgovor EU na rastuće trgovinske pritiske iz SAD i Kine, dok kritičari upozoravaju da bi mogao da oslabi ekološke standarde i dodatno ugrozi evropsku poljoprivredu.
Ukoliko Evropska komisija potpiše sporazum, konačnu reč imaće Evropski parlament, gde, kako poručuju protivnici, ishod glasanja ostaje neizvestan.
