Posle dužeg perioda bez izdašnog snežnog pokrivača, početkom januara 2026. u Beogradu, velikom delu Vojvodine i pojedinim drugim mestima zabeležen je značajniji sneg, oko 20 cm u prestonici i čak do 40 cm u Sremskoj Mitrovici. To je bio prvi „pravi“ sneg koji se zadržao u nizijskim krajevima Srbije još od decembra 2024. godine, što je izazvalo kratkotrajnu radost među građanima i priliku za grudvanje i pravljenje Sneška Belića.
Pročitaj još: Šta ako motor NEĆE da upali?
Međutim, ovaj sneg je vrlo brzo nestao, a narednog dana ga je zamenila kiša, što je potvrda trenda koji meteorološki podaci pokazuju: u 2025. godini u mnogim gradovima Srbije broj dana sa snažnim, trajnim snežnim pokrivačem bio je izuzetno nizak, daleko ispod istorijskog proseka. Na primer, tokom cele 2025. u Beogradu je bilo samo devet dana sa bilo kakvim snežnim pokrivačem, dok je nekada normalan broj bio preko 40.
Danas u zemlji preovlađuje veoma hladno vreme, uz postepeno razvedravanje i slabljenje padavina. Očekuje se tzv. ledeni dan – jutarnje temperature kreću se od -8 do -2 stepena, lokalno i do -10, dok će najviša dnevna temperatura ostati ispod nule, od -4 do 0 stepeni.
Pročitaj još: POLJSKI GLODARI prisutni u OZIMIM usevima
Razvedravanje će najpre zahvatiti severne i zapadne krajeve u jutarnjim satima, dok se u ostalim predelima očekuje sredinom dana. Duvaće slab i umeren vetar, povremeno i jak severozapadni, a na istoku zemlje mogući su i olujni udari.
U Beogradu će u jutarnjim satima još biti snega, ali se tokom dana očekuje prestanak padavina. Temperatura u glavnom gradu ostaće ispod nule tokom čitavog dana, sa maksimalnih oko -2 stepena.
Hladni talas se nastavlja i u petak, naročito u jutarnjim satima, kada se prognozira umeren do jak mraz, sa temperaturama od -14 do -7 stepeni. Tokom dana doći će do blagog porasta temperature, pa se očekuju maksimalne vrednosti od 1 do 5 stepeni.
Iako ovakvi prodori hladnog vazduha podsećaju na zime kakve su nekada bile uobičajene, stručnjaci upozoravaju da su oni sve kraći i ređi. Klimatske promene već menjaju ritam zime u Srbiji, što ima direktan uticaj ne samo na svakodnevni život, već i na poljoprivredu, vodne resurse i dugoročnu stabilnost proizvodnje hrane piše portal Klima101.
U drugim gradovima situacija je bila slična u Kragujevcu i Novom Sadu snežni pokrivač gotovo da i nije ostao, dok je u Nišu zabeležen tek skromnih 13 dana snega tokom cele godine. Glavni razlog za ovakvu pojavu nije manjak snežnih padavina, već sve toplije zime u kojima sneg retko opstaje na tlu jer nema dovoljno dana sa niskim temperaturama koji su nekada garantovali dugotrajniji snežni pokrivač.
Ovaj trend utiče i na percepciju zime u Srbiji „zimske čarolije“, kao što su grudvanje i snežni pokrivač koji traje nedeljama, sve su ređe i kratkotrajne pojave. Podaci pokazuju da se klimatski uslovi menjaju i da to direktno utiče na količinu snega koji ostaje na tlu, čime se menja i klasična slika zime na koju smo navikli.
