“Medo Brundo, ne ponašaj se ludo“, samo je jedna od popularnih dečjih pesmica koje mi odzvanjaju u ušima kada pomislim na dobroćudnog medu. Moram priznati da neretko sa svojom decom gledam njihov omiljeni crtać “Maša i medved”, gde je, uz razmaženu i vragolastu devojčicu, medved taj koji je glas razuma i “vadi“ je iz raznih opasnih situacija. Sve to sugeriše koliko je medved i dan-danas popularan kao stvorenje koje smo i mi ljudi digitalnog 21. veka rado prihvatili sa simpatijama.
Medved je zbog snage i izdržljivosti oduvek bio predmet obožavanja, a zabeleženo je da kult medveda kao božanstva postoji više od 10.000 godina, još od praistorijskog vremena. Tada su drevni lovci poštovali medveda tako što su mu prinosili žrtve za srećan lov, a poglavice lovačkih plemena su sahranjivane sa lobanjom medveda, što se smatralo vrhunskom počašću u tom starom verskom sistemu. Sama reč medved na srpskom (kao i drugim slovenskim jezicima) znači “onaj koji jede med”, što sugeriše koja je omiljena poslastica tog simpatičnog debeljka, koji se ne osvrće previše na ubode pčela kada odluči da izvrne koju košnicu i zasladi se slatkim pčelinjim nektarom.
U prošlosti je naš narod imao veliko poštovanje prema medvedu jer se verovalo da ima natprirodna svojstva. Setimo se priče o Međedoviću. U pojedinim srpskim krajevima nisu čak smeli naglas da izgovore ni ime medveda, a kod Rusa je, na primer, za njega bio rezervisan naziv – gospodar. Naši stari su zaista s razlogom imali (straho)poštovanje prema medvedu, jer odrasla jedinka može da teži više stotina kilograma, može da trči brže od čoveka, ima veštinu penjanja uz drvo, može da skoči, vode se ne boji – u prevodu, nemoguće je pobeći mu, sa kondicijom i snagom prosečnog ljudskog stvora.
Naučnici smatraju da su ljudi u praistoriji naučili koje biljke i supstance nađene u prirodi se mogu jesti, tako što su posmatrali šta za svoju ishranu biraju medvedi, jer pračovek je išao logikom: ako ovako jaka životinja nešto jede, sigurno je dobro i zdravo za upotrebu.
300 kilograma čiste snage!
Autor fotografije: Pexels
DIVLJAČ GOLEME SNAGE
Kod nas živi mrki medved koji je ujedno najveći mesožder u našim lovištima (teži i do 300 kg), a pored snage, ima veliku brzinu i zavidnu inteligenciju za životinjski svet. Medved uz meso jede i bobice, orašaste plodove, insekte, ribu, tako da se naziva svaštojedom, jer u pogledu ishrane nije ni najmanje izbirljiv, posebno u periodu pre i posle zimskog sna.
Medved ima zdepasto telo, jake vilice sa oštrim zubima, male uši i debelo krzno, čija boja dlake varira, a najčešće je u raznim varijantama mrke boje. Noge mu se završavaju šapama, koje imaju (posebno na prednjim nogama) oštre kandže koje služe za kopanje, penjanje, borbu i hvatanje plena. Medvedi imaju izuzetnu snagu i dovoljan je jedan udarac šapom da ubiju odraslog vola ili kravu, da ne govorimo o manjim životinjama.
BRLOG KAO ZIMSKI DOM
Medvedi se u jesen prejedaju, kako bi stvorili masne naslage za zimu, kada nisu aktivni, a taj fenomen prežderavanja s razlogom (za razliku od nas ljudi) u nauci se naziva hiperfagija.
Medved je oportunista po pitanju ishrane i zato se desi da upadne i u ljudska staništa, posebno planinska sela i katune, u potrazi za dobrim zalogajem, te pravi štete u vidu napada na torove sa ovcama ili kidisanja na košnice, koje pčelari ponekad, u cilju ispaše, sele u planinske predele, tj. iskonska staništa mrkog medveda. Meda zimu provodi u posebno odabranom i pripremljenom brlogu, koji su kod nas uglavnom u šupljini stena i među žilama velikih stabala. Tu se medved vešto zavuče pre prvih snegova i tu, po verovanju naroda, prespava zimu. Ali, to ipak nije pravi san, već planska neaktivnost i mirovanje kako bi što uspešnije prebrodio hladan period, a energiju izvlači iz prethodno nagomilanog sala.
LJUBAVNA IGRA
Odrasli medvedi su samci, osim u sezoni parenja, što je period od aprila do juna, a medvedica obično u januaru okoti najčešće dva mečeta (ređe do četiri). Mladunci sa majkom ostaju oko 18 meseci. Kada dođu na svet, slepi su i teški od 350 grama do pola kilograma, što je fascinantno, ako znamo koliko je težak odrasli primerak. Zanimljiv je podatak da ženke mogu nositi mladunce različitih očeva, čime savesna majka štiti svoje potomstvo od agresivnih mužjaka, koji ih neće povrediti ako osete svoj genetski potencijal među mečićima (majka priroda je čudo). Kada se mladunci okote, majka ih greje svojim telom i doji, a mečići sisaju do polovine aprila, kada napuštaju brlog u potrazi za hranom.
LOV NA MEDVEDE
Tradicionalni lov na medvede bio je sa zamkama i mamcima, nekada je za taj lov korišćeno i specijalno kratko koplje sa teškom drškom (nazivano rogatina), za šta je lovac morao biti izuzetno hrabar i odvažan. Iako ima zemalja gde se medvedi love sa psima, kod nas se lov organizuje sa čeke na mrciništu, gde medved izlazi. Sezona lova na mrke medvede traje od 1. oktobra do 15. maja, lov se vrši uz stručnog pratioca i isključivo karabinima sa optikom, sa uređene čeke i kalibrima koji su dovoljno jaki za tako veliku i snažnu životinju (najbolje je koristiti .375 H&H ili .300 vinčester magnum, a za veštog strelca prihvatljivi su i nešto “lakši” kalibri). Tamo gde je lov dozvoljen, kao što je, na primer, u Republici Srpskoj ili Federaciji BiH, cena za organizaciju lova je oko 1500 evra, a ako je trofej u medalji, cifra je dva do tri puta veća, tako da je taj lovački ugođaj rezervisan uglavnom za lovce sa “dubljim džepom“. U našoj zemlji postoji stabilna populacija medveda, posebno u jugozapadnoj Srbiji, na planini Tari, gde je pravi doživljaj videti tog kralja naših gora, koji uglavnom izbegava ljude, jer mnogo mu je slađe i korisnije da prevrne neku košnicu s medom nego nekog planinara, šetača ili berača gljiva.
Prof. dr Vladimir Barović Filozofski fakultet, Novi Sad
