Klimatske promene poslednjih godina utiču na proizvodnju, prodaju i sortiment krompira. Zbog zahteva tržišta, promena klime, pojave bolesti sve je skuplja proizvodnja ovog povrća. Svetski dan krompira, u Guči bio je povod da se okupe stručnjaci i proizvođači, prenosi eKapija.
Pročitaj više:Na Svetski dan krompira Srbija dobija udruženje posvećeno ovom važnom povrću
Miloš Vukićević iz Guče, agroekonomista i proizvođač krompira, koji na 80 hektara uzgaja semenski krompir prema savremenim standardima. Kaže da vremenski uslovi diktiraju ulaganje u proizvodnju i sortiment krompira.
- Najveći izazov u prethodnih nekoliko godina bile su klimatske promene, upozorava Miloš Vukićević. – Takođe osim klimatskih promena, sve su stroži zahtevi tržišta. Da li je to industrija koja traži super proizvod, ili industrija supermarketa koja traži oprani krompir koji na sebi nema nikakvih oštećenja, a onda je na proizvođaču da pronađe balans između ulaganja, kvaliteta, broja hektara za proizvodnju kako bi mogao te stroge zahteve tržišta da ispuni.
Iako se krompir u Srbiji proizvodi od osamnaestog veka, poslednjih godina kod nas se gaji na nešto više od 20.000 hektara. Ni visoki prinosi, koji negde dostižu i 60 tona po hektaru, nisu dovoljni da zadovolje potrebe domaćeg tržišta. Oko 50 hiljada tona krompira godišnje se uvozi. Površine za uzgoj se smanjuju kao i ukupna godišnja proizvodnja .
Stručnjaci, koji su se okupili u Guči, ističu važnost udruživanja proizvođača krompira.
Prof dr Zoran Broćić, s Poljoprivrednog fakulteta u Zemun, istakao je da ovo okupljanje ima za cilj da se formira Udruženje za krompir Srbije, kako bi se kanalisala proizvodnja, a u cilju prehrambene sigurnosti naše države. Takođe potrebno je smanjiti mogućnost izvoza i sve visoke troškove vezane za proizvodnju krompira, da bi se obezbedila prehrambena sigurnost i povoljniji uslovi za potrošače.
Zahtevi tržišta, klimatski uslovi i pojava bolesti poskupeli su proizvodnju krompira
Dr Živko Bugarčić, ekspert za krompir, ukazao je da je proizvodnja krompira preskup posao. Kreće se od 600 hiljada pa do 800 hiljada dinara po hektaru, što je skupa proizvodnja, a pogotovo ako se sredstva ulažu bez prethodnih informacija kome prodati. Tada nastupaju veliki finansijski problem, a dodatno proizvodnju otežavaju klimatske promene.
Pročitaj više:Dojkinački krompir umesto zaslužene slave pada u zaborav
Otkupna cena krompira varira iz godinu u godinu. Ono što stalno opada je prosečna potrošnja krompira u Srbiji. Trenutno je na 44 kilograma po stanovniku godišnje.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)