U Barandi, mirnom banatskom selu poznatom po tamburašima, dobrim ljudima i širokim šorovima, muzika i konji idu ruku pod ruku. Na imanju Bisića, poznatog harmonikaša, danas se čuje i topot, i zvuk metala, i šum sedla, sve u ritmu koji bi se mogao nazvati „banatski paso doble“.
Pogledajte ceo video OVDE
-Ja sam Jovin Jovica, Bisić, iz Barande. Poznat harmonikaš, od malih nogu sam svirao po celoj državi, kaže kroz osmeh, prelazeći rukom preko grive svog pastuva. - A sad, eto, više sam među konjima nego među ljudima.
Njegov život, prepun putovanja, svadbi i veselja, preokrenuo se pre više od dvadeset pet godina, kada je iz čiste ljubavi prema životinjama počeo da uzgaja konje. Najpre „na probu“, kako kaže, a onda ozbiljno, s vizijom i strašću koja ga ne napušta.
Od muzike do štale
Sve je počelo zahvaljujući muzici. - Povodom svirke sve je to krenulo, kaže Jovica. - Putuješ, vidiš svet, vidiš šta ljudi rade, i onda poželiš da imaš nešto svoje. Kad sam prvi put video te holandske konje, KWPN, znao sam, to je to!
Godine 2003. zajedno sa sinom uvezli su prva grla KWPN rase, holandskih toplokrvnih konja koji su tada bili prava retkost u Srbiji. - Niko ih nije imao. To su konji po krvi, sportski, elegantni, a pametni kao ljudi. Imamo četiri kobile i jednog pastuva, a mnogo ždrebadi smo već prodali.
Pročitaj još: Konji se vratili u seoska domaćinstva
KWPN konj je poseban. To je rasa koja u svetu važi za „Ferrari “ među konjima, atletski građena, sa izuzetnim pokretima, mirnog temperamenta, ali s energijom koja oduzima dah. U zavisnosti od porekla i obučenosti, cene se kreću od tri do čak dvadeset pet hiljada evra, a šampionska grla dostižu i mnogo više.
- Nisu to jeftini konji, kaže Jovica iskreno. - Ali kad voliš, ne gledaš na to. Kupanje, češljanje, hranjenje, to nije obaveza, to je zadovoljstvo.
Engleski ponos u Banatu
Posle uspeha s holandskim toplokrvnjacima, Jovin je rešio da proširi priču. Na imanju su se pojavili i engleski Hackney konji, poznatiji kao Hackney poniji. Mali, ali vatreni, ovi konji su među najlepšima na svetu kada ih vidiš u zaprezi.
- To su mnogo dobri konji, mnogo skupi, ali i mnogo zahtevni, objašnjava on, pokazujući na uredno upregnutu zapregu koja se presijava na jesenjem suncu. - Za njih mora da se vodi računa, da su čisti, okupani, uredni. Nije to samo konj, to je karakter, to je stil.
Hackney poni, poreklom iz Engleske, poznat je po svom visokom, gotovo paradnom hodu i ponosnom stavu. U svetu se koristi za parade i šou-priredbe, a u Srbiji ih je tek nekoliko desetina. Cena za jednog Hackney ponija kreće se od tri do petnaest hiljada evra, u zavisnosti od starosti i dresure.
- Imamo zapregu, prava stvar. Kad izađemo na paradu, svi zastanu. Ljudi nisu navikli da vide takve konje kod nas, priča Jovica.
Učenje kroz strast
Njegov dan počinje i završava se u štali. - Ujutru kad ustanem, prvo idem kod konja. Nema bez toga. Gledaš da li su popili vodu, da li su jeli, da li su veseli. I ako nešto nije u redu, odmah znaš. Moraš da ih osetiš.
Ono što mnogi smatraju poslom, za njega je terapija. - Kad voliš, sve ide lako. Kupanje, češljanje, timarenje, to je uživanje. Kažu da su konji ogledalo čoveka. Ako si nervozan, i oni su. Ako si miran, i oni su mirni.
Posebno voli da istakne jednu stvar: žene, kaže, imaju bolji odnos sa konjima. - One im priđu sa nežnošću. Konji to osete i smire se. Muškarci su divlji, hoće da pokažu silu. A s konjem ne možeš na silu. Moraš da ga razumeš.
Disciplinovani i ponosni
Rasa KWPN razvijena je za sportske discipline, dresuru, skokove, vožnju zaprega i šou-nastupe. Hackney poni ima slične predispozicije, ali se više koristi za parade i demonstracije. Jovica i njegov sin svoje konje ne forsiraju, već ih treniraju s merom.
- Konj nije mašina. Mora da ima svoj ritam. Ako ga preteraš, izgubiš ga. Nama nije cilj medalja, nego da konj bude zdrav i da traje.
Na njegovom imanju svaki konj ima svoje ime, svoj karakter i svoje mesto. Jovica priča o njima kao o članovima porodice. Zna ko je tvrdoglav, ko je mazno ždrebe, a ko voli da bude u centru pažnje.
- To su duše. Kad ih pogledaš u oči, sve ti kažu. A i oni znaju kad si tužan, kad si umoran. Tad samo priđu i naslone glavu. To ne možeš da kupiš ni za sto hiljada evra.
Svet u malom selu
Iako Baranda nije centar sveta, imanje porodice Jovin danas privlači ljubitelje konja iz cele Srbije, pa i šire. Dolaze da vide KWPN i Hackney konje, da pitaju, da nauče. Neki od njih prvi put u životu vide tako skladno uređenu štalu, čiste boksove i mirne, sjajne životinje.
- Narod još uvek ne veruje,“ kaže Jovin. - Kod nas se ljudi plaše novog. Ali malo-pomalo, to se menja. Sad već ima interesovanja, zovu, pitaju, dolaze.
Planira da narednih godina proširi uzgoj i uvede sistem koji će omogućiti mladima da se upoznaju sa ovim rasama. - Ne moraš da budeš bogat da bi imao konja. Moraš da budeš uporan i da ga voliš. To je sva filozofija.
Kada ga pitaš za budućnost, Jovica samo slegne ramenima i nasmeje se. - Ne znam šta će biti. Al’ dok mogu, ja ću svirati i gajiti konje. Muzika i konji, to je moj život.
U svetu u kome mnogi beže sa sela, Jovin Jovica ostaje čvrsto vezan za zemlju, za muziku i za svoje konje. Na kraju dana, kad se umiri i poslednji topot, iz Jovicine kuće opet se čuje harmonika. Među notama i mirisom sena, zvuk se meša sa tihim rzanjem iz štale. I sve deluje kako treba.
Nikolina Perša
Projekat "Očuvanje tradicije i zanatstva vojvođanskih sela“ je sufinansiran sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama koji je dodelio sredstva.
