Leghorn živina je zbog izuzetne nosivosti veoma raširena u čitavom svetu. Tipičan je predstavnik rasa kokošaka za proizvodnju jaja, tzv. lake rase i smatraju je jednom od najbolje i najpoznatije rase kokošaka za proizvodnju jaja. Ova rasa je prilično otporna prema lošijim uslovima, izdržljiva je, snažne konstitucije.
Pročitaj još: Otporna, skromna i visoko produktivna živina
Kao domaća italijanska kokoška poznata je i gajena pre dve hiljade godina. Pretpostavlja se da vodi poreklo od domaće grčke kokoške, koja je u toku rimskih osvajanja preneta u Rim a odatle se raširila po čitavoj Italiji. Iz Italije je ova kokoška 1835. godine preneta u Ameriku. Tamo je primitivna italijanska kokoška ukrštana sa belom minorkom, španskim rasama kokošaka i borcima
Temperamentna je i dosta pokretljiva, sama sebi traži hranu, lako se aklimatizuje, pa je dobar izbor i u "organskoj" stočarskoj proizvodnji. Ukoliko se slobodno hrani, zahteva dosta prostora. Sposobnost letenja je najbolje izražen u odnosu na sve lake rase, ali je instinkt ležanja vrlo slabo izražen.
Pilad su vrlo živahna, vrlo brzo rastu i zaodevaju se perjem. Sa dve nedelje pilad su već zaodenuta perjem, a sa šest nedelja se odvajaju od majke. Podbradnjaci su veliki, tanki, fini, elipsastog oblika i intenzivno crvene boje.
Bela boja podušnjaka je rasna karakteristika leghorna (vidi sliku). U zavisnosti od soja, boja perja je različita. Najrasprostranjenija je bela boja, zatim jarebičasta.
Pročitaj još: Organski otpad u ishrani živine
Američki tip
Amerikanci su prvi stvorili svoj soj leghorna, a na tome rade od 1830. godine. Oni su poboljšali, pre svega, nosivost, ali i izgled, a dozvoljena je nešto veća masa živine i to za petla od 2.25 – 3 kg, a za koku od 2 – 2.75 kg.
Američki soj leghorna nema previše bujnu krestu, a telo mu je najizduženije čemu doprinosi izduženi, širok rep kod koke i veliki, veoma bujan, srpast rep kod petla. Pored proste kreste, sa poželjnih pet zubaca, Amerikanci još uvek odgajaju i ređe tipove leghorna sa grašastom krestom. Boje koje su zastupljene su najčešće bela, kao i svi varijeteti jarebičastog leghorna, žuta, crna itd.
Engleski tip
Englezi od prispeća leghorna na Britanska ostrva 1870. godine počinju da ih ukrštaju sa minorkama, a plod toga je engleski tip leghorna koji je najmasivniji sa dozvoljenom masom petla od 3 – 3.5 kg i koke od 2,.5 – 3 kg. Engleski tip leghorna odlikuje mnogo masivnija, velika, pomalo nesrazmerna kresta, koja je kod petla uspravna, a kod ženki vidno pada na stranu. Bele ušne minđuše su mnogo veće nego kod ostalih tipova leghorna, što je uz veliku krestu plod ranijih mešanja sa minorkom kojoj je to odlika. Razlika je i u repu koji je mnogo manji kod engleskih
leghorna. Petao ima srpast, ali ne tako izdužen rep, dok koka ima znatno uzaniji rep. Najčešće boje engleskih leghorna su bela i crna.
Holandski tip
Holandski tip leghorna je najlakši sa masom petla od 2 – 2.7 kg, a koke od 1.7 – 2.2 kg. Moglo bi se reći da je sličniji američkom tipu, s tim da rep nije tako izdužen i raskošan kao kod “Amerikanaca”.
Za holandski soj karakteristično je mnogo definisanih boja, a to su: bela, jarebičasta, srebrno jarebičasta, zlatno jarebičasta, braon (tamno) jarebičasta, crveno sedlasta, plavo jarebičasta, graorasto jarebičasta, graorasto srebrno jarebičasta, srebrno drap jarebičasta, plavo jarebičasta krljuštasta, crna, plava, žuta, tigrasta (crno i plavo), graorasta, porcelan, kolumbija bela i žuta, crvena.
U Belgiji se razvija plavo srebrno jarebičasta, u Nemačkoj žuto graorasta i u Holandiji izabel jarebičasta, kao nove boje. (Izvor: ZOV)
Što se proizvodnje jaja tiče, ovo je odlična i visoko produktivna rasa. Ranostasna je, pronosi sa 140 - 150 dana. U proizvodnim jatima prosečna godišnja nosivost je oko 200 jaja (u elitnim i do 280). Jaja su krupna, mase 60 do 70 grama, bele boje ljuske. Jaja su dobrog kvaliteta, sa dobrom ljuskom. Boja ljuske je uvek bela. Masa jaja je preko 60 grama (60-65), ali i u pogledu mase jednog jajeta, koje je iznosilo blizu 0,5 kg.
Telesna masa zavisi od standarda (američkih, engleskih itd.). Tako, telesna masa koka ide od 1,8 do 2,5 kg, a muških grla od 2,3 do 3,1 kg. Kvalitet mesa je osrednji, što je i za očekivati, budući da se prvenstveno gaji zbog proizvodnje jaja.
