Prošla godina ostaće upamćena kao još jedna u nizu u kojoj je nebo skupo naplatilo zemlji. Letnji meseci jul i avgust bili su naročito nemilosrdni za prolećne useve, pre svega kukuruz, koji je pokazao svu svoju osetljivost na sušu. Skoro cela Srbija bila je pogođena sušnim uslovima, a najteže su prošli regioni Srema, Podrinja, deo Bačke i jugoistočne Srbije. Ipak, na parcelama sa boljom agrotehnikom i ranijom setvom štete su bile ublažene. Zato su i prinosi varirali kako po kvalitetu, tako i po kvantitetu što je postalo gotovo pravilo u uslovima klimatske nestabilnosti.
Pročitaj još: Ima li pomoći od ovogodišnje suše?
Manje zasejano, još manje požnjeveno
Ukupne površine pod žitaricama tokom 2024. godine smanjene su za oko 5% u odnosu na prethodnu godinu, dok je u odnosu na petogodišnji prosek pad nešto blaži 3,5%. Pšenica je pretrpela najveći udar požnjevena je sa svega 540.000 hektara, što je čak 20% manje nego prethodne godine i 11% ispod petogodišnjeg proseka. Glavni uzrok? Niska cena pšenice u 2023. godini, koja je obeshrabrila setvu.
S druge strane, kukuruz je zauzeo veće površine, povećanje od 7% u odnosu na 2023, i blagi rast u odnosu na petogodišnji prosek (1,7%). Međutim, ni veće površine nisu spasile ukupan bilans, jer je suša ostavila dubok trag.
Kukuruz najviše stradao
Ukupan rod žitarica u 2024. iznosio je 8,7 miliona tona, za petinu manje nego 2023. godine. Najveći krivac za pad bio je prosečni prinoso od samo 5,2 tone po hektaru, što je čak 28% niže nego prethodne godine. Ujedno, to je bio i najveći pad među svim ratarskim kulturama.
Pšenica je takođe zabeležila značajan pad prinosa 16% manje nego 2023. godine. Slično su prošli i ovas (minus 15%) i ječam (minus 4%). Sve zajedno jasna slika težine sezone.
Pročitaj još: Prinos dobar, ali ne i cena
Cena najniža u regionu, ali otkup raste
Uprkos smanjenom rodu, otkup kukuruza je tokom 2024. godine porastao za 22% u odnosu na prethodnu, iako je i dalje ostao ispod petogodišnjeg proseka za 14%. Vredi napomenuti da su u petogodišnji prosek uključene i dve rekordne godine, što donekle ublažava taj procenat.
Cena kukuruza ostala je stabilna u proseku 150 evra po toni ali je i dalje najniža u regionu. Najviša cena zabeležena je u Bugarskoj (182 evra po toni). Cene su generalno bile u padu širom regiona: u Rumuniji za 25%, Bugarskoj 15%, Mađarskoj 6%, dok je Srbija zadržala prošlogodišnji nivo. Ni pšenica nije prošla bolje sa prosečnih 170 evra po toni u Srbiji, što je najniže među komšijama (najskuplje ponovo u Bugarskoj 185 evra). U odnosu na prethodnu godinu, cene su pale svuda: za 6% u Srbiji, 8% u Mađarskoj, 19% u Rumuniji i 13% u Bugarskoj.
Pročitaj još: Otvara se novo tržište za izvoz srpskih žitarica
Izvoz procvetao uprkos svemu
Ipak, brojke iz spoljne trgovine donose iznenađenje: vrednost izvoza kukuruza skočila je za čak 67%, dok je pšenice izvezeno 54% više nego prethodne godine. Najveći deo žitarica (80%) otišao je u zemlje EU, dok je CEFTA region učestvovao sa 15% u izvozu. Istovremeno, uvoz je porastao za 16%, pri čemu se posebno izdvaja uvoz semenskog materijala. Kod pšenice, čak 43% uvoza činio je semenski materijal, mahom iz Francuske, Hrvatske i Mađarske. Kod kukuruza, 75% uvoza bili su hibridi za setvu, najviše iz Turske, Rumunije i Mađarske. Blagi pad spoljnotrgovinske razmene sa EU posledica je logističkih problema, pre svega u transportu Dunavom, koji je ključna arterija za izvoz žitarica iz Srbije.
Godina 2024. bila je surova za poljoprivredu sa smanjenim prinosima, lošim vremenskim uslovima i cenama koje nisu stimulativne. Ipak, veći izvoz i stabilan otkup ukazuju da srpski ratari, uprkos svemu, nalaze načine da opstanu i ostanu na tržištu. Ostaje pitanje: koliko će ih klimatske promene još koštati i ko će preuzeti rizik proizvodnje u sve nestabilnijim uslovima?
Svi podaci su preuzeti iz "Zelene knjige 2024"
