Iako agrarni budžet od 126 milijardi dinara čini skoro sedam odsto državne kase, stručnjaci smatraju da rekordna izdvajanja ne daju očekivane rezultate. Čak i državne institucije ističu da subvencije nisu dobro "targetirane". Pregovori između poljoprivrednika i Vlade o visini i načinu isplate subvencija po hektaru i dalje traju. Deo poljoprivrednih udruženja insistira na iznosu od 17.000 dinara uz obavezno pravdanje računa za sertifikovano seme. Oni veruju da bi ova mera sprečila da subvencije završavaju kod vlasnika parcela, a ne kod stvarnih poljoprivrednika.
"Na taj način bismo izbegli da vlasnici zemlje, koji nemaju račune za sertifikovana semena, dobijaju subvencije, što bi pozitivno uticalo na kvalitet ratarske proizvodnje i sačuvalo sredstva agrarnog budžeta," rekao je Radomir Krnić iz Udruženja poljoprivrednika Severni Banat iz Kikinde.
Država je u junu prihvatila ovaj zahtev, ali uz napomenu da isplata može trajati i do godinu dana zbog provera. Ovo je navelo sve više udruženja da prihvate drugu opciju – isplatu 10.000 dinara bez provera i pravdanja, u roku od dve nedelje.
"S obzirom na ogromnu sušu, poljoprivrednici moraju što pre da reše dugove. U ovaj iznos bili bi uključeni i voćari, kao i sva obradiva zemlja prijavljena u E-Agrar. Ali to nije sve – tražimo i da gorivo bude bez akcize na svim pumpama i da se urede javna skladišta," rekao je Miroslav Matković iz Udruženja poljoprivrednika Subotica.
Subvencije - ekonomska ili socijalna podrška?
Iako polovina državnih subvencija ide u poljoprivredu, rezultati su daleko ispod očekivanih. Dekanka Ekonomskog fakulteta, prof. dr Žaklina Stojanović, smatra da je problem u tome što se poljoprivreda tretira ne samo kao ekonomska već i kao socijalna kategorija. Više od 90 odsto sredstava odlazi na direktna plaćanja, dok samo pet odsto ide u investicije i ruralni razvoj.
"Poljoprivrednici često dodaju subvenciju na cenu svojih proizvoda, ignorišući realnu tržišnu vrednost. Ako bi ulagali u nove tehnologije, pozitivne efekte bismo videli već sledeće godine kroz veće količine na tržištu i niže cene," naglašava Stojanović.
Kritičari direktnih davanja često ističu neefikasnost, navodeći da svako povećanje državnih premija za mleko prati smanjenje otkupne cene od strane mlekara, dok su cene semena značajno porasle usled uslovljenosti subvencija računima za sertifikovano seme.
Izvor:RTS
