Srbija će ove godine, kako su izjavili zvaničnici, imati dovoljno strateških poljoprivrednih proizvoda i za svoje potrebe, ali i za izvoz, iako nekih kultura imamo manje nego što smo planirali. Ovim je u jednoj rečenici ocenjena protekla, veoma teška proizvodna godina, u kojoj su poljoprivrednici napregnuli poslednje atome ekonomske i fizičke snage da polja ne bi ostavili nezasejanim. Jesen nije donela olakšanje jer, barem za poljoprivredne proizvođače, nije došlo do očekivanog povećanja cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda, a nema ni naznaka da će država proglasiti elementarnu nepogodu zbog dugotrajne suše i omogućiti određene finansijske olakšice poljoprivrednicima.
Ovo je situacija koja se ponavlja sve češće, a dobrim delom za nju su zaslužni sami poljoprivrednici. Razjedinjeni i nedovoljno jaki, oni iznova i iznova pričaju o problemima koje malo ko čuje ili se njima bavi. Izlasci na ulice i takva vrsta pritisaka do sada nisu imali bogzna kakvog uspeha, a ponovo se aktuelizovalo pitanje osnivanja agrarne komore, koja bi trebalo da se sveobuhvatno bavi pitanjima koja muče poljoprivrednike.
Bilo kako bilo, došli smo na prag još jedne setve. Već sada je izvesno da ratari neće sejati ozime useve u istom obimu kao i lane. Koliko će biti smanjenje, ostaje da se vidi. Neizvesno je i da li će te površine biti popunjene prolećnim usevima, jer više nije pitanje da li paori imaju računicu ili ne. Radili su oni i ranije ne obazirući se na račun, jer je u našem narodu duboko uvrežen stav da zemlju treba obrađivati i da je sramota da bude u parlogu. Međutim, sada je dovedeno u pitanje hoće li imati sredstava da, čak i ako to žele, zasnuju proizvodnju. Ako se ovaj najcrnji scenario dogodi, a nadamo se da neće, možda ćemo doći u situaciju da više nemamo dovoljno hrane za sebe, ali ni mogućnosti da je u uslovima sve izraženijih klimatskih promena uvezemo.
U vreme kada je aktuelan rebalans budžeta, izmena podsticajne politike u poljoprivredi i izrada nove Strategije agrara, nadamo se da će donete mere okrepiti poljoprivredu i pomoći poljoprivrednicima da prebrode ovaj težak period. To je nešto o čemu se mora voditi računa danas, a ne da o tome mislimo sutra, kao Skarlet O ‘ Hara, jer će tada možda biti kasno.
Aleksandra Milić
