Evropska komisija je prošlog meseca predstavila strategiju kojom želi da privuče mlade ljude u poljoprivredu i obezbedi tzv. „smenu generacija“ na selu. Jedan od onih koji sanjaju da nastave porodičnu tradiciju je 23-godišnji Belgijanac Mateo Godfrio, koji planira da jednog dana preuzme porodično gazdinstvo u mestu Dion-le-Mont, nedaleko od Brisela. Na farmi trenutno imaju oko 40 mlečnih krava i bave se mešovitom proizvodnjom, ratarstvom i stočarstvom.
„To nam je u krvi“, kaže Mateo.
Trenutno radi kao pomoćnik na gazdinstvu, što mu omogućava da stekne praksu i poveća šanse da dobije neophodnu finansijsku podršku za preuzimanje farme.
„Kada imate 23 godine i želite da preuzmete poljoprivredno gazdinstvo, nijedna banka vam neće odobriti kredit od milion ili milion i po evra, a ni posao sam po sebi nije previše isplativ“, objašnjava on.
Skupa zemlja, male zarade
Mladi poljoprivrednici u Belgiji, ali i širom Evrope, suočavaju se i sa problemom nedostupnosti obradive zemlje. „Hektar košta oko 100.000 evra, a kada na njemu proizvedem žitaricu vrednu 150 evra po toni, i to deset tona godišnje – znači 1.500 evra po hektaru – jasno je da ne mogu otplatiti tu zemlju, pogotovo uz sve ostale troškove“, kaže Mateo.
Pročitaj još: Mala gazindstva su stub srpske poljoprivrede
Stari farmeri, nova politika
Samo 12% evropskih poljoprivrednika mlađe je od 40 godina, dok je prosečna starost farmera u EU čak 57 godina. Evropska komisija upozorava da ovakva starosna struktura ugrožava buduću bezbednost hrane u Evropi.
Zato je 21. oktobra 2025. godine predstavljena nova strategija kojom se želi udvostručiti broj mladih poljoprivrednika do 2040. godine sa sadašnjih 12% na 24%.
Plan je da se u okviru naredne Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) uvede „start paket“ do 300.000 evra za mlade koji žele da započnu poljoprivrednu delatnost.
Takođe, Komisija preporučuje da zemlje članice EU najmanje 6% svojih poljoprivrednih budžeta usmere na podršku mladim poljoprivrednicima.
U planu je i otvaranje „Erazmus programa“ za mlade poljoprivrednike, osnivanje evropske zemljišne opservatorije radi lakšeg pristupa zemljištu i sprečavanja špekulacija, kao i stvaranje službi koje bi zamenjivale farmere tokom bolesti, odmora ili porodičnih obaveza, model koji već postoji u Belgiji.
Evropska komisija predlaže i dodatne izvore prihoda kroz agroturizam, preradu proizvoda na samoj farmi i ulaganja u bioenergiju.
Pročitaj još: 100 ha ne garantuje uspeh
Dodatni posao za one koji već rade dan i noć
Mateova porodica već prerađuje deo svog mleka u jogurt i sladoled. Ipak, kaže da su takvi projekti dodatni teret: „Prerada na gazdinstvu jeste dobra stvar, ali to je samo još jedan posao više kad dan već ima premalo sati“, kaže Mateo. Što se tiče bioenergije, nije zainteresovan da kukuruz koristi za proizvodnju biogoriva. „Ekološki gledano, ne vidim svrhu toga kad mogu da uzgajam nešto što će ljudi jesti“, dodaje za Euronews.
Bez fer cena, nema budućnosti
Za njega je ključ opstanka mladih u poljoprivredi jednostavan, poštena cena za proizvode. „Sve se svodi na jedno: cene. Ako budemo plaćeni kako treba, mladi će se vratiti. Sada proizvodimo mleko po 40 centi, a trošak nam je 50. Kako da motivišete nekoga da uopšte počne taj posao?“, pita se Mateo.
„Od vremena mog dede do danas, mleko se plaća isto, a cena traktora je četiri puta veća“, dodaje. Uveren je da i potrošači mogu doprineti promenama: „Ako kupujemo domaće, podržaćemo domaće proizvođače. Tada će i oni biti bolje plaćeni, a sve će krenuti nabolje.“
