Dragana Savić, iako po zanimanju profesor razredne nastave, većinu svog vremena posvetila je poljoprivredi, koju i najviše voli. Ravnopravo sa suprugom Željkom već dve decenije radi na proširenju gazdinstva. Počeli su sa 15 ha. Danas, obrađuju između 100 i 150 ha oranica od kojih je 60 ha u njihovom vlasništvu. Dominira kukuruz na dve trećine površina, zatim pšenica, a zastupljen je i suncokret. Od pre šest godina na 1 ha nalazi se i kukuruz šećerac.
-Za kukuruz šećerac sam se odlučila kako bih uposlila decu, jer je to usev koji zahteva poseban vid obrade i puno ručnog rada, objašnjava Dragana. – Od mera nege neophodno je okopavanje, zakidanje zaperaka, navodnjavanje, a posle ga je neophodno plasirati na pijaci. Deca su od velike pomoći, a sve što se zaradi od kukuruza šećerca je njihov budžet.
Svo troje dece su prihvatili ovu ideju i rado pomažu. Pogotovo prednjači jedanaestogodišnji Veljko, koji je desna ruka i mami i tati.
Dragana ističe da su deca uključena onoliko koliko žele i koliko im njihove školske obaveze i van nastavne aktivnosti to dozvoljavaju.
Pročitaj još: Kukuruz upitan i za silažu
Specifičnost kukuruza šećerca je što je setva mašinska, a sve druge operacije se ručno obavljaju tako da svi moraju da budu uključeni. Ovoj petočlanoj ekipi uvek se pridruži i Draganina mama, Slađana. Proizvodnja se odvija na otvorenom, a kukuruz se bere od početka do sredine avgusta. Inače setva se obavlja u etapama, a tako se i bere.
-Otprilike na svakih 7 – 10 dana seje se 0,3 ha, kako bi plasman bio duži i da sav kukuruz ne sazri u isto vreme jer se ne može sav plasirati istovremeno.
Takođe, prilikom berbe važno je proceniti koji klip je zreo. Kako kaže Dragana mora da bude napunjen, a to se oseti pod prstima. Bere se klip po klip. Obran kukuruz Savići prodaju na Mitrovačkoj zelenoj pijaci. Klasira se u dve grupe sitniji i krupniji i prodaje na komad po 20 i 30 dinara. Polako se i berba privodi kraju.
Kukuruz šećerac je usev koji mora da se navodnjava. Savići nemaju iskopan bunar u ataru, već cisternu napune u dvorištu i dovezu do njive i tako navodnjavaju. Ovogodišnja suša ostavila je traga i na šećercu pa će rod biti nešto niži.
Pročitaj još: Tri generacije na istoj zemlji
- Koliko je to isplativ usev govori podatak da sa 1 ha kukuruza šećerca tri puta veća zarada nego sa iste površine pod merkantilnim kukuruzom, objašnjava Dragana. – Zato i zaslužuje pažnju, a što se uklapa u moj životni moto, da ono što je dobro ne treba menjati.
Za razliku od kukuruza šećerca, merkantilni kukuruz na njivi ne obećava. Kako kaže Dragana kiša koja je pala došla je kasno. Očekuje se od 30 do 40 odsto niži rod. Pogotovo što su prilikom oprašivanja temperature bile izuzetno visoke, a kiša kada je trebala nije pala.
Nažalost, suočili smo se sa još jednom sušnom godinom koja za posledicu ima umanjen prinos. Inače u dobrim godinama prinos je od 10 – 11 t/ha.
Iako u martinačkom ataru ima njiva gde roda uopšte neće biti Savići svoj ovogodišnji rod ne potcenjuju. Zahvaljujući praćenju vremenske prognoze preko sajta, setvu su obavili pre optimalnog roka. Svesno su Savići prihvatili rizik za setvu početkom aprila iako je bila niska temperatura i zemljišta i vazduha što je moglo uticati da seme propadne u takvim uslovima. Pogotovo što je i suša najavljivana.
-Iako je setva bila ranija, očekuje se i ranija žetva kukuruza zavisno od vremenskih prilika. Verovatno će u prvoj polovini septembra i biti gotova, mišljenja je Dragana.
Suncokret, na njihovim njivama izgleda dobro i od njega se očekuje prosečan rod. Savići su zadovoljni i sa ovogodišnjim rodom pšenice, koja je dobila kišu baš kada joj je i trebala. Rod su smestili u kući u podna skladišta i čekaju tržišnu cenu koja će im odgovarati da prodaju pšenicu.
Inače u ovoj vrednoj porodici ratarstvo je u službi stočarstva. Godinama unazad Savići tove svinje. Od prošle zime njihovi obori su prazni zbog pojave afričke kuge. Inače u normalnim godinama obim njihove proizvodnje je 1.000 tovljenika godišnje.
- To je jedan pristojan kapacitet od koga može lepo da se živi, objašnjava Dragana - Svinjarstvo jeste naša primarna delatnost.
Ova pauza im je dobro došla jer su objekti za smeštaj bili preopterećeni. Pogotovo što između turnusa treba da budu pauze, a Savići ih nisu pravili. Tako da je ovo zatišje dobro došlo, a nadaju se da će uskoro ponovo početi s tovom svinja.
Za ovu mladu ženu punu energije dan je kratak jer radi i van kuće, a u kući je i majka i domaćica, na njivi pravi poljoprivrednik. Nema posla kog Dragana ne može da uradi, a sve radi s ljubavlju i lakoćom.
Voli da istakne da je njena satisfakcija uspeh. Kako kaže sretna je dok radi, dobro se oseća. Motiviše je što može deci da obezbedi normalan i pristojan život od svog rada.
Skromnost ove vredne porodice oseća se na svakom koraku, a posebno su ponosni na najstariju kćerku Ninu koja na jesen odlazi na studije ekonomije, a sve u želji da doprinese napretku svoje porodice.
Tekst i foto:
Tamara Gnip
