Tri generacije na istoj zemlji

Na ju­žnim pa­di­na­ma Fru­ške go­re, u se­ve­ro­za­pad­nom de­lu srem­sko­mi­tro­vač­ke op­šti­ne, sme­sti­lo se se­lo Di­voš. Ia­ko je ne­ka­da bi­lo pozna­to po vi­no­gra­dar­stvu, da­nas ov­de ima vi­še po­vr­ta­ra i ra­ta­ra. Ge­o­graf­ski po­lo­žaj dav­no je opre­de­lio me­šta­ne da se ba­ve po­ljo­pri­vredom. Me­đu ču­va­ri­ma tra­di­ci­je je i Vla­di­mir Vi­do­vić, mla­di po­ljo­pri­vred­nik.

Ono što po­seb­no iz­dva­ja ovog mla­dog čo­ve­ka je to što je za­vr­šio Po­ljo­pri­vred­ni fa­kul­tet, ste­kao zva­nje dipl. inž. Po­ljo­pri­vre­de, smer fito­me­di­ci­na, a po za­vr­še­nim stu­di­ja­ma od­lu­čio je da se vra­ti ku­ći, na po­ro­dič­no ima­nje. Vla­da je uz de­du i ta­tu, ko­ji su ob­ra­đi­va­li 10 ha zemlje, za­vo­leo po­ljo­pri­vre­du. Još kao de­te je znao da će to bi­ti nje­gov iz­bor. Bio je u pra­vu. Da­nas ob­ra­đu­je 60 ha ora­ni­ca, od ko­jih je 12 ha u nje­go­vom vla­sni­štvu, a pre­o­sta­la po­vr­ši­na je u za­ku­pu.

Za­hva­lju­ju­ći od­lu­ci da po za­vr­šet­ku stu­di­ja pri­hva­ti po­ziv da vo­di pro­iz­vod­nju na ve­li­kom ima­nju u Ru­mi, ste­kao je sa­mo­po­u­zda­nje i dobru osno­vu da se oti­sne u ne­iz­ve­snu pro­iz­vod­nju pod otvo­re­nim ne­bom.

Za Vla­di­mi­ra je to bi­la pri­li­ka da ste­če­no zna­nje pre­ne­se u prak­su. Ka­ko su de­da i ta­ta uvek ga­ji­li ku­ku­ruz, pše­ni­cu, sun­co­kret, že­leo je to da na­sta­vi, ali na ve­ćim po­vr­ši­na­ma. Kod Vi­do­vi­ća do­mi­ni­ra ku­ku­ruz na 30 ha, pše­ni­ca je za­stu­plje­na na 20 ha, a sun­co­kret na 10 ha.

Ka­ko je ovo tra­di­ci­o­nal­no vo­ćar­ski kraj, na jed­nom hek­ta­ru ga­je ja­bu­ku, a u pla­nu je da se pro­ši­ri za­sad šlji­va ko­ji je do­sad za­do­vo­ljavao nji­ho­ve po­tre­be sa 50 sta­ba­la.

Pročitaj još: Najgora godina za kukuruz u poslednjoj deceniji

Pri­o­ri­tet su ra­tar­ske kul­tu­re, ko­je su ina­če i ber­zan­ska ro­ba. Vla­da ide si­gur­nim pu­tem, pa je na­sta­vio sa­rad­nju s ZZ "Ke­vilj" u Di­vo­šu, ko­ju su za­po­če­li još nje­gov de­da i ta­ta. Sa nji­ma ra­di kom­plet­nu ko­o­pe­ra­ci­ju, od na­bav­ke re­pro­ma­te­ri­ja­la do pre­da­je ži­ta­ri­ca u nji­ho­ve si­lo­se, gde la­ge­ru­je ro­bu i če­ka po­volj­nu ce­nu za pro­da­ju.

- Za raz­li­ku od dru­gih po­ljo­pri­vred­ni­ka, ko­ji su pre­tr­pe­li sto­po­stot­ne šte­te od ne­vre­me­na, na mo­jim par­ce­la­ma stra­da­lo je od 30 do 40 od­sto use­va, što je do­bro, mi­šlje­nja je Vi­do­vić.

Sma­tra da je od­go­vor u či­nje­ni­ci da je po­me­rio vre­me se­tve za ka­sni­je. Se­tva je oba­vlje­na kra­jem apri­la, a za­vr­še­na 4. ma­ja. Ta­ko da je, ka­da se de­si­lo ne­vre­me, sun­co­kret ko­ji je po­se­jan ka­sni­je bio ni­ži od onog ko­ji je ra­ni­je po­se­jan. Sa­mim tim, ma­nje je bi­lo po­le­glog sun­co­kre­ta.

Pročitaj još: Bez navodnjavanja nema ratarstva

Cilj Vi­do­vi­ća je da mak­si­mal­no po­štu­je agro­teh­nič­ke me­re i sa­ču­va ze­mlji­šte. Pri­sta­li­ca je za­o­ra­va­nja že­tve­nih osta­ta­ka, jer se ta­ko ostva­ru­je bo­lji vod­no-vazd­ušni re­žim ze­mlji­šta i po­bolj­ša­va nje­gov mi­kro­bi­o­lo­ški sa­stav.

To je po­tvr­dio i u prak­si. Na za­ku­plje­nim par­ce­la­ma i onim na ko­ji­ma je pret­hod­no oba­vlje­na kla­sič­na ob­ra­da i pa­lje­na str­nji­ka, ka­da je kre­nuo sa za­o­ra­va­njem i pri­me­nom staj­nja­ka, do­šlo je po­ve­ća­nja pri­no­sa u od­no­su na pe­ri­od ka­da to ni­je ra­đe­no.

Za Vi­do­vi­ća je pše­ni­ca va­žan usev, pr­ven­stve­no zbog plo­do­re­da, a i sen­ti­men­tal­no je ve­zan za nju, pa od nje ne od­u­sta­je. S pri­pre­ma­ma za se­tvu za na­red­nu pro­iz­vod­nu go­di­nu pla­ni­ra da poč­ne oko 10. ok­to­bra, a se­tvu de­set da­na ka­sni­je.

Tre­nut­no le­po vre­me ra­ta­ri mak­si­mal­no ko­ri­ste. Ubi­ra se ku­ku­ruz. To če­ka i Vla­di­mi­ra, a plan je da ce­lu po­vr­ši­nu iskomb­ajnira za dva-tri da­na.

Pročitaj još: Samo dva stočara ostala u selu

– Oče­ku­jem pri­nos ma­lo vi­še od pro­se­ka se­la, ka­že Vi­do­vić. – To ni­je ne­skrom­no jer ne ula­že­mo svi isto. S ob­zi­rom na to da mak­si­mal­no ula­žem, to­li­ko i oče­ku­jem.

Po­ro­di­ca je Vla­di­mi­ru ve­li­ka po­dr­ška. In­te­re­sant­no za Vi­do­vi­će je da su svi fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ni, a osta­li su da ži­ve na se­lu. Ma­ma Ra­da je Vla­di­na ko­le­gi­ni­ca zaš­titarka, ta­ta Draženko je ma­šin­ski in­že­njer, a se­stra Mir­ja­na di­plo­mi­ra­ni prav­nik.

Vla­di­mir do­bro zna da je te­ško ka­da sam kr­čiš put. Član je Srp­skog udru­že­nja mla­dih po­ljo­pri­vred­ni­ka, pre­ko ko­ga pu­tu­je i za­jed­no sa svo­jim ko­le­ga­ma obi­la­zi agrar­ne ma­ni­fe­sta­ci­je kod nas i po Evro­pi, ka­ko bi to ste­če­no zna­nje pri­me­ni­li na svo­jim po­se­di­ma.

- Na­ši mla­di po­ljo­pri­vred­ni­ci ne za­o­sta­ju za evrop­skim kad su u pi­ta­nju zna­nje, spo­sob­nost i vred­no­ća, po­ru­ču­je Vi­do­vić.

Do­bro je po­zna­to da u po­ljo­pri­vre­di ne­ma rad­nog vre­me­na, ne­kad se ra­di po ceo dan. To ne obes­hra­bru­je Vla­di­mi­ra. Že­lja mu je da uve­ća svo­je po­vr­ši­ne i da s vre­me­nom na­pra­vi sop­stve­ne skla­di­šne ka­pa­ci­te­te za ču­va­nje ži­ta­ri­ca. Sve­stan je da za to tre­ba do­sta ula­ga­nja, za­to vred­no ra­di, ali i kon­ku­ri­še za pod­sti­ca­je Po­kra­jin­ske vla­de i Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de. Sred­stva ula­že u na­bav­ku sa­vre­me­nih agre­ga­ta, bez ko­jih je da­nas ozbilj­na pro­iz­vod­nja ne­za­mi­sli­va.

Di­voš je bio i ostao me­sto u ko­jem že­li da ži­vi i pru­ži svoj do­pri­nos da ga una­pre­di, to je pra­vo me­sto za mno­ge mla­de vred­ne lju­de po­put Vla­di­mi­ra.

Tamara Gnip