Država ne treba da se bavi nadoknadom šete od poplava već je to posao osiguravajućih kuća. Problem je u tome što je veoma mali broj osiguranih od elementarnih nepogoda, pa je neophodno jačati svest o značaju te vrste osiguranja, istaknuto je u Privrednoj komori Srbije na okruglom stolu "Osiguranje - jedina održiva garancija nadoknade štete".
Dve godine nakon katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju, broj osiguranih koji je i tada bio svega dva odsto, danas je još manji, ukazao je Marko Blagojević, direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. Ističe da je neophodno jačati svest o važnosti osiguranja imovine i useva, jer kako je objasnio, država može da pomogne, ali ne može da nadoknadi ukupnu štetu. Blagojević je podsetio da je šteta od majskih poplava 2014. iznosila 1,7 milijardi evra, a da je država obezbedila pomoć za 21.000 porodica, sa sumom od blizu 50 miliona evra.
Za poplave iz marta 2016, po rečima Blagojevića, obezbeđena je pomoć od 290 miliona dinara i za porodice čiji su stambeni objekti oštećeni, ali i za privredu i poljoprivredu.
- Mi ne možemo da nadoknađujemo štetu, to je posao i jedino može da bude posao osiguravajućih društava, naglasio je Blagojević uz napomenu da je Srbija bezbednija i spremnija za elementarne nepogode nego 2014, ali ne u potpunosti i da je neophodno uspostavljanje nacionalnog sistema za prevenciju.
Navika je građana da se svesno oslanjaju na državu, što mora da se menja, ocena je Vladimira Ðorđevića, savetnika u Udruženju za bankarstvo i osiguranje PKS-a. Rizik od elementarnih nepogoda mora da se prebaci sa države na osiguranje i građane, koji treba da razumeju da osiguranje nikako nije trošak, rekao je Ðorđević.
Aleksandra Beljić, direktorka u Unika osiguranju, navodi da se tek 20 odsto osigurava od elementarnih nepogoda, i poručuje da osiguravajuća društva moraju sa državom da rade na povećanju svesti i promociji osiguranja.
- Sve su učestalije elementarne nepogode, pa mora da postoji sistem države i osiguravajućih društava. Uvek će postojati određen broj ljudi kojima će država morati da pomogne, ali zajedničkom promocijom i merama države i industrije osiguranja treba da povećamo broj osiguranika, jer to je u interesu i države i građana, a i osiguravajućih društava, istakla je Beljićeva.
Rekla je i da je Unika posle poplava 2014. isplatila tri miliona evra osiguranicima. Takodje, Aleksandra Belić je objasnila da su cene osiguranja prilagođene tržištu, pa za stan od 50 kvadrata osiguranje od osnovnih rizika iznosi 12 evra godišnje, navodi se u saopštenju PKS-a.
