U svetu postoje ljubitelji kafe koji su spremni da za šoljicu ovog napitka plate i do 100 dolara! Naravno, nije reč o bilo kakvoj kafi već o onoj koja nosi naziv "kopi luvak" i smatra se najkvalitetnijom i najskupljom na svetu. Ovaj napitak vodi poreklo sa Indonezijskog arhipelaga, gde se uzgajaju kafe sa jedinstvenim notama ukusa ove biljke. Ipak, za visoku cenu kafe nisu toliko zaslužne selekcije kafe, koliko specijalan način na koji se dobijaju zrna od kojih se pravi napitak.
Važnu ulogu u proizvodnji kafe imaju lokalne mačkolike životinje – cibetke, od kojih počinje postupak proizvodnje. Cibetke se penju na grmove kafe i biraju samo najbolja, zrela i sočna zrna za svoju ishranu. Ova zrna potom prolaze kroz njihov digestivni trakt i pod uticajem fermentativnih procesa u stomaku cibetke – menja im se sastav. U sledećoj fazi, cibetke putem fecesa izbacuju delimično svarena zrna kafe iz organizma. Ne zna se sa sigurnošću kome je palo na pamet da počne da skuplja i čisti ova zrna, potom ih peče i melje da bi od njih napravio napitak, ali rezultat je bio neverovatan. Kafa nastala na ovaj način bila je odličnog ukusa i bez gorčine.
Autor fotografije: Pexels
Upravo zahvaljujući komplikovanom postupku dobijanja i ceni, pijenje kafe "kopi luvak" je već dugo vremena stvar prestiža. Setimo se samo glavnog lika iz filma "Lista poslednjih želja", bogataša kojeg tumači Džek Nikolson, koji svuda sa sobom nosi specijalni aparat za pripremu ove kafe.
Kako to obično biva, uporedo sa popularnošću kafe, počele su na tržištu da se pojavljuju njene jeftinije varijante. Originalna, najskuplja kopi luvak kafa proizvodi se od arabika zrna, dok se jeftinija varijanta dobija od robusta zrna. Domišljati trgovci počeli su da love cibetke i drže ih u zarobljeništvu. Zatočene životinje prisilno se hrane zrelim plodovima kafe, kako bi proizvodile što više fermentisanih zrna. Kafa proizvedena na ovakav način nije istog kvaliteta kao ona koja se sakuplja u divljini, pre svega zato što se cibetke prisiljavaju da jedu zrna različitog kvaliteta, dok bi one u prirodi birale samo najbolja. Drugi važan razlog su stres i loš tretman kojem su izložene farmske životinje, što se posledično odražava na kvalitet kafe.
Proizvodnja kafe na farmama, uz upotrebu plodova slabijeg kvaliteta i bez angažovanja radnika za sakupljanje zrna u šumi, može da snizi cenu napitka i do pet puta, ali postavlja se pitanje svrhe i etičnosti ovakvog postupka.
Postoji i nekoliko komercijalnih postupaka koji imitiraju fermentativni proces u telu cibetke i mogu da stvore kopi luvak kafu bez učešća životinja. Jedna vijetnamska kompanija usavršila je, na primer, postupak potapanja zrna kafe u enzim koji uspešno menja zrna na sličan način kao što se dešava u telu cibetke.
Postavlja se pitanje da li kopi luvak zaista vredi onoliko za koliko se prodaje. Prema američkoj asocijaciji specijalizovanoj za kafu – ne vredi! Zvaničan stav ove asocijacije je da je ukus ove kafe jednostavno loš i da je njena cena previsoka.
Jedinstvenost postupka izrade ove kafe svakako je doprinela njenoj popularnosti i stvaranju svetski poznatog brenda. A što se ukusa tiče, poznato je da se o njemu ne raspravlja. Oni koji mogu da sebi priušte ovaj luksuz svakako će nastaviti da piju kopi luvak bilo zbog toga što im se sviđa ukus, bilo zato što žele da budu viđeni sa šoljicom ove kafe u ruci kao statusnim simbolom.
A. Milić
