Proizvodnja bostana u Srbiji: Ulaganja, izazovi i neizvesna zarada

Ono u čemu se mnogi slažu je da leti nema lepšeg osveženja od hladne lubenice. Ove godine sladokusci su se posebno obradovali domaćem bostanu, koji se na tezgama pojavio ranije nego obično, jer su vremenske prilike pogodovale njegovom sazrevanju. Proizvođači su zadovoljni i prinosom i kvalitetom, a da li će uspeti da ostvare željenu zaradu – još uvek je neizvesno.

Ovogodišnjim rodom lubenica zadovoljan je i Sava Kompalić, proizvođač iz Deronja, dipl. inž. poljoprivrede. Lubenicu gaji na 7,5 hektara, a ostvario je rod od 60 t/ha.

Kompalić sav rod prodaje lancu poznatog marketa. Po njegovom mišljenju, otkupna cena na početku je bila dobra, 50 din/kg na veliko. Trenutno je u stagnaciji i ne bi valjalo da cena bude ispod 30 din/kg.

– S obzirom na to da se svi u selu bave proizvodnjom iz kalemljenog rasada, koja je skuplja, visoka su ulaganja u proizvodnju lubenica. Radi se po najsavremenijim tehnologijama i niska otkupna cena ne može da opravda ulaganja – objašnjava Sava.

Ovaj proizvođač nastavlja tradiciju koju su započeli njegovi baba i deda još davnih šezdesetih godina prošlog veka. Svaka proizvodna godina je priča za sebe. Po mišljenju Kompalića, ova je turbulentna, sa puno klimatskih promena. Neuobičajeno visoke temperature uslovile su raniju berbu, već oko 20. juna.

U ataru Deronja bostan se gaji na oko 180 hektara. Interesantno je da površine pod bostanom ne opadaju, već rastu, a povećava se i broj malih proizvođača, ima ih 80. Problem je što se ne udružuju i ne nastupaju zajedno na tržištu, što bi moglo da utiče na cenu.

Lubenice će Sava brati do kraja avgusta. U tom periodu očekuje niži rod od 50 t/ha do 55 t/ha. Lubenica ima puno, a problem je što nema ko da ih bere. Teško se nalaze berači. Tako je sav teret uglavnom na porodici. Sava radi i po 22 sata dnevno, a pomažu mu i roditelji i brat.

Kako kaže, nije dobro za naše proizvođače što je kod nas prisutna uvozna lubenica iz Albanije, što je nepotrebno, jer mi imamo dovoljno lubenica za nas i za izvoz. Pogotovo što se kod nas lubenica gaji na 4.000 hektara. To je potvrda da je reč o jednoj ozbiljnoj proizvodnji koja na našim prostorima ima dugu tradiciju gajenja.

Dr Žarko Ilin, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, mišljenja je da treba zadržati proizvođače i površine koje imamo pod lubenicom, ali država treba da preduzme odgovarajuće korake. Prvi je da fitosanitarna inspekcija sav uvoz detaljno kontroliše, a ono što ne odgovara standardu vraća. Neophodno je i adekvatnim merama, pre svega subvencijama po uzoru na zemlje EU, podsticati proizvodnju bostana, prvenstveno zbog obezbeđenosti domaćeg tržišta i njegovog snabdevanja, ali i izvoza, jer je naš bostan cenjen i tražen na tržištu Poljske, Češke, Slovačke, Nemačke i nordijskih zemalja, koje nemaju takve prirodne uslove za uzgoj kao mi.

– Zahvaljujući takvom odnosu, profesionalni proizvođači bi sa svojim znanjem o izboru zemljišta, proizvodnji kalemljene lubenice, korišćenjem hibridnih podloga pravilnom fertigacijom i ishranom u dužem periodu obezbedili vrhunske prinose odličnog kvaliteta, prvenstveno za domaće tržište, a i za strano – kaže prof. dr Ilin.

Ocenjujući godinu, istakao je da klimatski uslovi u prvom delu vegetacije nisu baš pogodovali proizvodnji bostana. Sadnja je krenula na vreme u drugoj dekadi aprila za najraniju i ranu proizvodnju, dok je za srednje ranu obavljena u trećoj dekadi aprila i prvoj dekadi maja.

– To su inače meseci u kojima se javio deficit padavina, prohladno vreme praćeno jakim vetrovima – podseća prof. dr Ilin. – Potvrđeno je da u narednom periodu lubenicu treba gajiti između biljnih kulisa, odnosno visokih useva poput kukuruza šećerca, koji predstavlja zaštitu od vetra.

Klimatski uslovi u prvom delu vegetacije nisu baš pogodovali proizvodnji bostana. Berba je počela od 10 do 14 dana ranije usled povišenih temperatura do druge polovine juna.

– Dobra strana je da su više temperature i uvećana suma radijacije ove godine uticale na ekstra kvalitet bostana. Zavisno od nivoa primenjene tehnologije, pre svega ishrane i obezbeđenosti biljaka vodom, sadržaj šećera, koji se meri u Brix, kreće se od 10% do 15%, što ukazuje da su izuzetno kvalitetne i slatke, kaže dr Ilin.

Bez obzira na dosadašnje edafske i klimatske uslove, zahvaljujući stručnim savetima, proizvođači su ostvarili zavidne rezultate u visini prinosa i kvaliteta ploda, a red bi bio i da cena bude spram ovog postignutog kvaliteta.

Po mišljenju prof. dr Ilina, proizvođačima bi odgovaralo da otkupna cena ostane na nivou od 50 evrocenti. Tako bi profesionalni proizvođači obezbedili sredstva koja bi uložili u nabavku potrošenog repromaterijala, ali i da investiraju u opremu, mehanizaciju, skladišni prostor, kao i da im preostane. To je garant da će sejati i naredne godine.

Problem nedostatka radne snage izražen je i u ovoj proizvodnji. Da bi se to ublažilo, proces proizvodnje je maksimalno mehanizovan, od proizvodnje rasada, preko sadnje, do nastiranja zemljišta. Nedostatak radne snage daleko bi se manje osetio ako bi se uvele platforme za berbu lubenica, koje višestruko povećavaju učinak i drastično smanjuju cenu koštanja gotovog proizvoda. Tako proizvod postaje konkurentan na domaćem tržištu, ali i na stranom.

Tamara Gnip