Ušli smo duboko u jun, a setva prolećnih kultura je završena. Usevi dobro napreduju, a prema rečima Zorice Rajačić, agronoma iz Poljoprivredne stručne službe u Zrenjaninu, suncokret dominira obradivim površinama srednjeg Banata, zauzimajući više od 40.000 hektara.
- Ove godine je setva suncokreta kasnila u odnosu na prethodne godine. Dok su u prošlosti ključni faktori za setvu bili optimalna temperatura vazduha i zemljišta, ove godine je vlaga bila presudna - objašnjava Rajačićeva, dodajući da je većina površina zasejana nakon 20. aprila, posle kratkotrajnih prolećnih padavina.
Suncokret u odličnom stanju
Kako dalje navodi Zorica Rajačić, suncokret je nakon setve brzo poniknuo i trenutno je u dobrom stanju. Posle brzog porasta biljaka, uljarica je sada u fazi zaštite. Preporučuje se poljoprivrednicima da pažljivo procene fazu razvoja svojih useva i korova pre primene zaštitnih tretmana.
Iskusni ratar Jaroslav Holik iz Padine, blizu Pančeva, ističe da na svom gazdinstvu suncokret tradicionalno zauzima oko 30% površina. Na oko 100 hektara, koliko obrađuje, ove godine je suncokret zauzeo četvrtinu površina.
- Uvek se držim "svetog trojstva" ovog kraja - pšenice, kukuruza i suncokreta. Trenutno je moj suncokret u odličnom stanju. Ove godine nismo imali značajnih problema sa štetočinama, te nijedna parcela nije presejana - kaže Holik, dodajući da su manju štetu napravili zečevi i insekti u ranoj fazi rasta, ali ništa ozbiljno.
Holik planira smanjenje površina pod suncokretom. Prošle godine je zasejao oko 35 hektara, a ove godine 10 hektara manje. On ističe da nestabilnost cene dodatno opterećuje poljoprivrednike, jer se cena formira tokom ili nakon žetve, što stvara neizvesnost u pogledu isplata.
Holik navodi da otkupnu cenu diktiraju uljare, te da sav rod koji nije berzanska roba mora biti prodan odmah nakon žetve, bez prostora za pregovore.
- Suncokret je izuzetno "težak" za zemljište, iscrpljuje ga do te mere da nakon njega ne možete sejati ništa osim pšenice. Pokušao sam ga kao predusev za kukuruz i loše prošao. A onda vam ponude otkupnu cenu od 50 din/kg, što je smešno. U sušnim godinama, prinosi kukuruza nakon suncokreta su daleko manji nego da je prethodna kultura bila kukuruz ili pšenica - razočarano zaključuje Holik.
Na gazdinstvu Holik, najbolja praksa za suncokret podrazumeva osnovno đubrenje na jesen, setvu oko prvog aprila, a zatim zaštitu useva od korova. Prvo se tretiraju uskolisni korovi, a potom širokolisni. Prihrana se vrši folijarno, aminokiselinama, uz jedno špartanje i fungicidni tretman protiv sklerocinije u kasnijim fazama rasta. Na kraju, ostaje samo žetva.
- Prošle godine su prinosi na mojim parcelama iznosili oko dve tone po hektaru. Da li je razlika u prinosu sada i pre pet godina posledica kvaliteta semena, stanja zemljišta ili prisustva vetrenjača u južnom Banatu - nisam siguran - zaključuje Holik.
Izvor:ekapija
