Srbija sve više oseća posledice klimatskih promena. Klimatolog i profesor na Poljoprivrednom fakultetu, Ana Vuković Vimić, izjavila je za RTS da smo nekada imali jednu sušu na svakih 10 godina, dok ih sada imamo čak pet, a taj broj će nastaviti da raste.
Naša zemlja je izašla iz kontinentalne klime koju smo poznavali do pre dvadesetak godina. Sada, suša preti svake druge godine, a sve učestalije postaju i superćelijske oluje. Vuković Vimić ističe da je veličina zrna grada porasla, kao i šteta u poljoprivredi.
Rešenje za očuvanje proizvodnje hrane stručnjaci vide u sistemskom uvođenju zalivnih i protivgradnih sistema, novih sorti i hibrida, kao i u efikasnijem obaveštavanju građana o vremenskoj prognozi. Vuković Vimić predviđa da ćemo u narednim decenijama imati bar dve suše visokog intenziteta, poput onih iz 2012, 2017. i 2022. godine. Velike probleme će praviti i voda, dok veličina grada raste od zrna lešnika do teniske loptice.
"Klimatska varijabilnost raste, sa sve češćim smenama sušnih perioda i perioda sa jakim padavinama. Dani sa malim i umerenim padavinama se smanjuju, dok udeo količine kiše koja padne tokom ekstremnih padavina raste preko 100%. Očekuje se da će se ovaj trend nastaviti do sredine 21. veka, a dalje zavisi od uspeha globalnih politika za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte", izjavila je Vuković Vimić.
Klimatske promene utiču i na vodne resurse, pa moramo praviti veštačke akumulacije kako bi zalivni sistemi bili održivi. Vremenska prognoza postaje sve kratkoročnija, što zahteva promene u načinu obaveštavanja o vremenskim prilikama koje postaju sve opasnije za zdravlje ljudi, imovinu i poljoprivredu.
"Imamo pristup prognozama od sezonskih do kratkoročnih na nekoliko sati, tzv. now casting, koji postoji u Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Očekujemo veliki napredak u okviru Programa prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od 2023. do 2030. godine, što uključuje osavremenjivanje zavoda i poboljšanje vidljivosti podataka široj javnosti", rekla je Vuković Vimić.
Profesorka klimatologije dodaje da Program prilagođavanja naglašava promenu načina proizvodnje hrane.
Promena Načina Proizvodnje
"U ratarstvu, najpogođenija je proizvodnja kukuruza. Naši uslovi više nisu pogodni za visoke FAO-grupe zbog sušnog leta i dugih perioda sa ekstremnim padavinama. Akcenat je na promeni načina proizvodnje, koristeći najnovija saznanja, a ne toliko na promeni strukture proizvodnje jer zavisimo i od tržišta", izjavila je Vuković Vimić.
Država još uvek ne tretira sušu kao ekstremni klimatski događaj zbog kojeg se proglašava vanredna situacija, pa nemamo tačne podatke o štetama izazvanim sušama, poplavama i nevremenom. Nezvanične procene kažu da smo od 2012. zbog klimatskih promena izgubili četiri i po milijarde dolara na poljoprivrednom izvozu, što bi trebalo da se promeni u budućnosti.
