Dok mnogi gaje jednu ili dve sorte paradajza, Vukica Todorović može se pohvaliti izuzetnom kolekcijom od čak 500 različitih sorti ovog omiljenog povrća. „Pre tri godine sam imala oko 30 sorti, a sada sam sakupila čak 500. Nemam dovoljno prostora da sve gajim odjednom, pa pravim raspored – prošlog leta sam imala oko 200 sorti u bašti“, objašnjava Vukica.
Osim paradajza, Vukica gaji i papriku, i to čak 200 različitih sorti, a svo svoje povrće gaji u tri bašte. „Nemam veliku baštu, pa moram pažljivo da biram šta ću sejati svake godine. Nađe se mesta i za batat, patlidžan, egzotične biljke i krastavce – sve su to stare autohtone sorte koje sam sakupila iz različitih krajeva sveta“, dodaje Vukica.
Ljubav prema povrću i težnja ka zdravoj ishrani
Ljubav prema povrtarstvu potekla je iz želje da svojoj porodici obezbedi zdravu i sigurnu hranu. „Kada sam počinjala, bukvalno sam molila ljude da mi pošalju ili poklone semenke. Tako je nastao i moj profil 'Vukicin azil za biljke', preko kojeg sam povezala ljude sličnih interesovanja. Danas, kada me neko zamoli za seme, uvek pomognem, jer i ja sam tako počela“, iskrena je Vukica.
Njena kolekcija sada broji preko 800 sorti povrća, lekovitog bilja i cveća. „Semenke uglavnom razmenjujem s drugim ljubiteljima povrtarstva, ali kada je neka sorta posebno retka, izdvojim novac da je kupim. Najviše što sam platila bilo je 8 evra za 20-30 semenki, ali se to isplati kada znate da ćete imati naslednike tih biljaka godinama“, kaže Vukica.
200 različitih sorti u 3 bašte
Autor fotografije: Bolja zemlja/ Privatna arhiva
Potpuno organska proizvodnja
Iako je u početku koristila hemijska sredstva, Vukica je pre tri godine prešla na potpuno organsku proizvodnju. „Moje dete voli da uđe u baštu i bere povrće direktno s biljke, zato sam odlučila da uzgajam bez hemije. Bilo je teško, izgubila sam dosta biljaka, ali sada znam kako da se borim s bolestima poput plamenjače bez upotrebe hemijskih preparata“, objašnjava ona.
Njena borba protiv bolesti biljaka zasniva se na prirodnim metodama, poput korišćenja sode bikarbone i mleka, a ukoliko to ne pomaže, biljku uklanja kako bi sprečila širenje zaraze. „Uvek sadim više nego što nam je potrebno, pa koliko god da insekti uzmu, ostane dovoljno i za nas“, dodaje Vukica.
Ljubav bez granica
Vukica godišnje pošalje između 150 i 200 paketića sa semenima na poklon širom regiona, najviše po Srbiji, ali i u Bosnu, Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju. „Ljubav prema povrću ne poznaje granice, jedino imamo ponekad problem na granicama kad šaljem krupnije semenke“, kaže Vukica sa osmehom.
Njena porodica ponekad se žali što mnogo vremena provodi u bašti, ali Vukica veruje da tako doprinosi porodici, jer tokom cele godine ne kupuju povrće – sve što im treba, imaju iz svojih bašta. „Iako ne koristim hemiju, uvek ima trave za čupanje, ali trud se na kraju isplati“, zaključuje Vukica.
Izvor: Bolja Zemlja
