Nije svaki kupus iz Futoga futoški

Ka­sna je­sen je vre­me ku­po­vi­ne i pri­pre­me jed­ne od omi­lje­nih zim­ni­ca – ku­pu­sa. U to vre­me gde god na­i­đe­te na pro­dav­ce ovog po­vr­ća, svi će vam bez iz­u­zet­ka re­ći da pro­da­ju pra­vi fu­to­ški ku­pus, onaj ko­ji do­ma­ći­ce naj­vi­še vo­le, jer se la­ko ki­se­li, naj­u­ku­sni­ji je i od nje­ga se spre­ma naj­bo­lja sar­ma. Po­tro­ša­či su sve­sni či­nje­ni­ce da ne mo­že bi­ti baš to­li­ko fu­to­škog ku­pu­sa i u že­lji da ku­pe „ori­gi­nal“ če­sto po­te­žu na put i do­la­ze u Fu­tog. Tu na­sta­je pra­vi pro­blem, jer ni sav ku­pus iz Fu­to­ga ni­je „fu­to­ški“! 

Pročitaj još: Obrada zemljišta za povrtare- kako i zašto duboko oranje?

Da bi se raš­či­sti­la ova ne­do­u­mi­ca, mo­ra se zna­ti da je „fu­to­ški ku­pus“ au­toh­to­na sor­ta na­sta­la pre vi­še ve­ko­va pa­žlji­vom se­lek­ci­jom. Uz­go­jem is­klju­či­vo ove sor­te na te­ri­to­ri­ji Fu­to­ga, ko­ji ima po­seb­nu po­god­nu mi­kro­kli­mu i uz po­što­va­nje spe­ci­fič­ne agro­teh­ni­ke, do­bi­ja­ju se ču­ve­ne gla­vi­ce.

 U da­na­šnje vre­me ga­je se uglav­nom hi­bri­di ku­pu­sa pro­iz­ve­de­ni od uvo­znog se­me­na. Agro­teh­ni­ka uz­go­ja hi­bri­da je jed­no­stav­ni­ja, pro­iz­vod­nja jef­ti­ni­ja, a pri­nos zna­čaj­no ve­ći. Na stra­ni sor­te je „sa­mo“ kva­li­tet. Ni­je ni­šta spor­no u pro­iz­vod­nji hi­bri­da, sem što oni ne bi sme­li da se ka­sni­je pro­da­ju pod ime­nom fu­to­škog bren­da, či­je ime je za­šti­će­no ge­o­graf­skom ozna­kom. A upra­vo to se de­ša­va.

– Ima­mo udru­že­nje „Fu­to­ški ku­pus“, u okvi­ru ko­jeg mi pro­iz­vo­đa­či ser­ti­fi­ku­je­mo pro­iz­vod­nju. Grad No­vi Sad nam pu­no po­ma­že oko tro­ško­va ser­ti­fi­ka­ci­je, na­bav­ke se­me­na, pro­mo­ci­je pro­iz­vod­nje... Ima­mo i svo­je bro­je­ve pod ko­ji­ma pro­da­je­mo ku­pus, pre­po­zna­tlji­vu am­ba­la­žu, vi­dlji­ve ozna­ke na ce­ra­da­ma, sa po­tvr­dom da se ra­di o pra­vom „fu­to­škom ku­pu­su“. Ipak, pu­no lju­di i da­lje pra­vi gre­šku i u Fu­to­gu ku­pu­je neo­be­le­žen ku­pus mi­sle­ći da je ku­pio pra­vi, ka­že Mi­ro­slav Aći­mo­vić, pro­iz­vo­đač iz Fu­to­ga.

Ia­ko je pro­iz­vod­nja pra­vog „fu­to­škog ku­pu­sa“ zah­tev­na, Aći­mo­vić je oti­šao ko­rak da­lje, pa ovaj ku­pus pro­iz­vo­di po or­gan­skim prin­ci­pi­ma. Ti­me je do­dat­no se­bi ote­žao po­sao, jer ne mo­že da ko­ri­sti pe­sti­ci­de i mi­ne­ral­na đu­bri­va. Pri­nos je ma­nji ne­go u kon­ven­ci­o­nal­noj pro­iz­vod­nji, a me­re ne­ge slo­že­ni­je i te­že. 

– U na­šoj po­ro­di­ci ge­ne­ra­ci­ja­ma se ba­vi­mo or­gan­skom pro­iz­vod­njom. Ta­ko je ra­dio moj de­da, za­tim moj otac, a on­da i ja. Ra­ni­je se ova pro­iz­vod­nja ni­je zva­la ta­ko. Jed­no­stav­no, ra­di­li smo po prin­ci­pi­ma pri­rod­ne ne­ge i za­šti­te ga­je­nih bi­lja­ka. Tek od 2013. go­di­ne, za­hva­lju­ju­ći prof. dr Bran­ki La­zić, ušli smo u pro­ces ser­ti­fi­ka­ci­je pro­iz­vod­nje, ta­ko da su nam sve nji­ve i bilj­ne vr­ste u pu­nom or­gan­skom sta­tu­su. Že­le­li smo ovim po­te­zom da ver­nim kup­ci­ma do­ka­že­mo ono o če­mu smo go­vo­ri­li, a to je da je na­ša pro­iz­vod­nja zdra­va, ob­ja­šnja­va Aći­mo­vić ko­ji or­gan­sku pro­iz­vod­nju or­ga­ni­zu­je na po­vr­ši­ni od jed­nog hek­ta­ra.

Dra­gan je član i Udru­že­nja or­gan­skih pro­iz­vo­đa­ča na te­ri­to­ri­ji No­vog Sa­da – „Or­gan­ski sad No­vi Sad“ . Ka­že da Grad pru­ža zna­čaj­nu po­dr­šku i ovoj gru­pi pro­iz­vo­đa­ča, ka­ko pri­li­kom ku­po­vi­ne re­pro­ma­te­ri­ja­la i ala­ta, ta­ko i or­ga­ni­zo­va­njem ma­ni­fe­sta­ci­ja, na ko­ji­ma or­gan­ski pro­iz­vo­đa­či mo­gu da pred­sta­ve svo­ju pro­iz­vod­nju. 

Pročitaj još: Prijave za subvencije u organskom stočarstvu do 24. novembra

Broj ku­pa­ca ko­ji iz go­di­ne u go­di­nu ra­ste, bi­lo na kuć­nom pra­gu, bi­lo na no­vo­sad­skoj Li­man­skoj pi­ja­ci, po­ka­zu­je da su Aći­mo­vi­ći na do­brom pu­tu.

– Pro­iz­vo­di­mo de­se­tak vr­sta po­vr­ća, me­đu nji­ma i ku­pus. Ce­na ki­lo­gra­ma ku­pu­sa je 200 di­na­ra, što se či­ni mno­go, ali ako se zna da je pri­nos tri pu­ta ma­nji ne­go u kon­ven­ci­o­nal­noj pro­iz­vod­nji i da se uglav­nom sve ra­di ruč­no, on­da to i ni­je ta­ko sku­po. Ce­nu smo mak­si­mal­no sni­zi­li, jer sve ra­di­mo sa­mi. Že­li­mo da ko­li­ko-to­li­ko iza­đe­mo u su­sret kup­ci­ma, ka­že Aći­mo­vić i do­da­je da je pro­iz­vod­nja or­gan­skog ku­pu­sa te­ška, te da je pra­va bor­ba sa­ču­va­ti ga u naj­ra­ni­jem pe­ri­o­du ra­sta, to­kom pr­va dva me­se­ca.

Na sa­mom po­čet­ku pro­iz­vod­ne se­zo­ne Aći­mo­vić odva­ja deo sa za­se­ja­nim ku­pu­som i ogra­đu­je ga spe­ci­jal­nim ba­ri­je­ra­ma, vi­so­kim oko me­tar, da bi spre­čio na­pad bu­va­ča.Prak­sa je i da u re­do­ve ku­pu­sa oba­ve­zno use­ja­va bo­si­ljak, ko­ji svo­jim mi­ri­som od­bi­ja šte­to­či­ne. Tu su i dru­ge ko­ri­sne bilj­ke, po­put ka­di­fi­ce i maj­či­ne du­ši­ce, ko­je su ne­iz­o­stav­ne u or­gan­skom po­vr­tar­stvu. I pri­li­kom se­tve dru­gog po­vr­ća vo­di ra­ču­na ko­je su bilj­ke pri­ja­te­lji, a ko­je ne tre­ba se­ja­ti ili sa­di­ti za­jed­no. Tru­di se i da se­bi olak­ša pro­iz­vod­nju, ta­ko što sam pra­vi ma­ši­ne i po­ma­ga­la za ne­gu use­va.

Sva­ke go­di­ne, ka­ko ka­že, po­red sta­rih do­bi­ja­ju i ba­rem 20-30 od­sto no­vih ku­pa­ca, što im je pod­strek za da­lji rad. Ipak, po­sao, kao i sva­ki dru­gi, ima uspo­ne i pa­do­ve.

– Ka­da mi je pre ne­ko­li­ko go­di­na umro otac, osta­li smo bez ve­li­ke po­dr­ške, jer se tru­di­mo da sve po­slo­ve u po­lju oba­vi­mo u okvi­ru po­ro­di­ce, ka­ko ne bi­smo pla­ća­li rad­nu sna­gu, ali i da bi­smo sa­ču­va­li kva­li­tet po­vr­ća. Je­di­no ta­ko mo­že­mo ne­što da za­ra­di­mo. Od­re­kli smo se i ne­kih use­va ko­je ne mo­že­mo da stig­ne­mo da od­ne­gu­je­mo. De­ca (Du­nja 14, Mi­lo­rad 10 i bli­zan­ci Bo­ško i Mi­la 5,5) se po­la­ko uklju­ču­ju u po­sao. Svi za­jed­no smo, uklju­ču­ju­ći i naj­mla­đe, uče­stvo­va­li u sad­nji ku­pu­sa. Svi po­ma­žu i ka­da ple­vi­mo use­ve. Za sa­da mi je naj­ve­ća po­dr­ška sin Mi­lo­rad ko­ji no­si de­di­no ime. On me već me­nja i na pi­jač­noj te­zgi i za sa­da je ve­o­ma za­in­te­re­so­van za po­sao. Ipak, tek ka­da on i osta­la de­ca od­ra­stu, zna­ću na ko­ga mo­gu da se oslo­nim i ko je za­in­te­re­so­van da na­sta­vi po­ro­dič­ni po­sao. Do ta­da ne­ću raz­mi­šlja­ti o pro­ši­re­nju pro­iz­vod­nje, ka­že Dra­gan.

A. Mi­lić