Srbija je nedavno dobila novog - starog ministra poljoprivrede prof dr. Dragana Glamočića. Podsetimo da je prof. Glamočić funkciju ministra poljoprivrede obavljao i tokom 2013 i 2014. godine, a u ovaj mandat stupio je sa mesta savetnika za poljoprivredu i agrarnu reformu predsednika Aleksandra Vučića. Mnogi su se obradovali vesti da je upravo on izabran za ovu važnu funkciju iz prostog razloga što je reč o vrsnom agrarnom stručnjaku koji dobro poznaje problematiku poljoprivredne proizvodnje. Dodatni plus novom prvom čoveku resora je i to što je njegovo dugogodišnje stručno i naučno usmerenje vezano za stočarsku proizvodnju - sektor u kojem u poslednje vreme imamo najviše problema. Neposredno po dolasku na funkciju Glamočić je najavio, a zatim krenuo da sprovodi u delo brojne aktivnost s ciljem da unapredi domaću poljoprivredu. Za list "Poljoprivrednik" govorio je o aktuelnom stanju, ali i merama koje mogu pokrenuti i bolje pozicionirati srpsku poljoprivredu.
Jedna od prvih mera koju ste najavili je isplata podsticaja na vreme i poštovanje kalendara objave javnih poziva. Koliko je to važno za poljoprivrednike i planiranje proizvodnje?
- Od prvog dana kada sam ponovo preuzeo resor, insistiram na tome da isplate budu pravovremene i predvidive. Uveo sam nedeljni monitoring stanja u Upravi za agrarna plaćanja i zahtevam od svih struktura da budu efikasne jer poljoprivrednicima znači svaki dan. Za tri nedelje smo isplatili više nego što je urađeno za tri i po meseca pre toga. Ubrzanje isplata nije samo administrativno pitanje, već pitanje opstanka na terenu – planiranja setve, nabavke repromaterijala, osiguranja useva izjavio je u razgovoru za list "Poljoprivrednik" prof. dr Dragan Glamočić.
Koji su prvi konkretni potezi koje ste preduzeli od dolaska na čelo Ministarstva i da li su već vidljivi rezultati?
- Već prvog dana održao sam sastanke sa najvažnijim upravama – Upravom za agrarna plaćanja i Upravom za veterinu. Kod agrarnih plaćanja zatekao sam realizaciju ispod 15 odsto. Danas, posle samo nekoliko nedelja, taj procenat je više nego udvostručen. To znači da smo pokrenuli sistem. U Upravi za veterinu napravili smo presek stanja i već reagovali u nekoliko kritičnih slučajeva – od kontrole klaničnih objekata do bolje organizacije inspekcija. Želim da svaka mera države bude vidljiva na terenu. Brzina, efikasnost i transparentnost su temelj mog pristupa.
Kakvo je Vaše mišljenje o aktuelnim podsticajnim merama s obzirom na to da je izostao očekivani rast proizvodnje, što je posebno očigledno u stočarstvu? Šta je potrebno menjati?
- Do sada su se subvencije delile bez jasne strategije. Sada to menjamo. Novi model podrazumeva finansiranje kvaliteta, količine i investicija – ne „blanko“ podsticaje. Posebno u stočarstvu moramo da stimulišemo priplodna grla, izgradnju farmi i digitalizaciju. Planiramo stalne javne pozive za taj sektor, ali i jasne kriterijume. Subvencije nisu socijalna pomoć – one moraju da vode ka razvoju.
Zalažete se i za veće ulaganje u ruralni razvoj kao osnovu ujednačenog regionalnog razvoja. Možete li nam nešto reći o tome?
- Srpska sela moraju da žive. Nisu sva gazdinstva komercijalna, ali sva imaju vrednost. Planiramo model po kojem će se domaćinstva opredeljivati – da li žele da budu komercijalni proizvođači ili ne. Oni koji se opredele za nekomercijalni status dobiće paket podrške – direktnu isplatu uz minimalne obaveze, kao što je držanje nekoliko krava ili ovaca. Selo je kulturna, bezbednosna i ekološka tačka Srbije.
Ističete važnost finalizacije poljoprivredne proizvodnje, a najavili ste i investicionu podršku unapređenju proizvodnje. Šta proizvođači tačno mogu da očekuju?
- Povećanje vrednosti po hektaru i po grlu moguće je samo finalizacijom. Umesto izvoza sirovina – želimo više sira, vina, prerađevina, sušenog i pakovanog voća. Biće podržane mini mlekare, sušare, hladnjače, klanice. Po prvi put ćemo imati investicionu podršku fokusiranu na finalizaciju i udruživanje.
Nelojalna konkurencija (lažni med, sir, vino...) je nešto što već duže vreme ozbiljno narušava profitabilnost domaće proizvodnje. Kako ćete se boriti protiv toga?
- Nećemo više tolerisati obmanu potrošača. Već pripremamo uredbu po kojoj će na svakom proizvodu morati jasno da stoji – da li sadrži palmino tj. biljno ulje. Ne zabranjujemo ništa – ali potrošač mora da zna šta kupuje. Pooštravamo inspekcijske kontrole i tražimo sledljivost – svako meso mora da ima naznačeno poreklo i datum uvoza.
Koje su, po vašem mišljenju, poljoprivredne proizvodnje u kojima možemo imati komparativnu prednost i biti konkurentni na tržištu?
- U živinarstvu smo već samodovoljni i konkurentni. Radimo na tome da uskoro otvorimo izvoz u EU. Voćarstvo i povrtarstvo, ako se oslone na sisteme za navodnjavanje, imaju veliki potencijal. U mlekarstvu ćemo opstati samo ako se izborimo protiv uvoznog nekvaliteta i ako regulišemo nivo aflatoksina u mleku. Svinjarstvo moramo podići iz pepela – da se više ne oslanjamo na uvoz prasadi i mesa. Imamo i potencijal u novim kulturama – kao što su borovnica, ili lekovito i aromatično bilje.
Poljoprivreda je prepoznata kao jedan od najznačajnijih zagađivača životne sredine. Može li se ovaj sektor razvijati u Srbiji uz istovremeno poštovanje odredbi Zelenog dogovora?
- Naravno da može. Uvođenjem dronova, precizne agrotehnike i pametne mehanizacije, smanjujemo potrošnju vode, hemije i đubriva. Naš cilj je da digitalna poljoprivreda bude nosilac zelene transformacije. Srbija ima šansu da primeni najbolje evropske prakse i sačuva svoju životnu sredinu uz istovremeno povećanje prinosa.
Za kraj nam recite kako vidite budućnost poljoprivrede u Srbiji? Koga vidite kao partnere u dostizanju te vizije?
- Budućnost vidim u poverenju – između države, poljoprivrednika i prerađivačke industrije. Samo zajedno možemo rešiti probleme, ako slušamo jedni druge. Vidim partnere u mladima koji ostaju na selu, u zadrugama koje udružuju resurse, u naučnicima i savetodavcima koji moraju da budu više na terenu. I naravno – u svakom poštenom proizvođaču koji ne odustaje.
Prema stavovima koje je izneo u razgovoru za naš list jasno je da novi ministar ima brojne planove za unapređenje poljoprivrede, ali, naravno, da ne zavisi sve od njega. I sam je nedavno izjavio da nije mađioničar ali da se nada rešavanju brojnih problema. Koliko će u tome uspeti dobrim delom zavisi od institucija, nauke, struke, poljoprivrednika, ali i potrošača. Razvoj i napredak domaće poljoprivrede svima treba da bude zajednički cilj.
Aleksandra Milić
