Povodom 100 godina od rođenja akademika Slavka Borojevića, najpoznatijeg srpskog selekcionara pšenice 20. veka, nedavno je u novosadskom Platoneumu održan međunarodni naučni simpozijum posvećen genetici i oplemenjivanju sorti žitarica, koji je okupio oko 50 učesnika iz SAD, Kanade, Rusije, Belorusije, Ukrajine, Hrvatske i naše zemlje.
Uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, naučni skup su organizovali Ogranak SANU, Poljoprivredni fakultet i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, s ciljem da se oda priznanje delu i dostignućima akademika Slavka Borojevića, autora i koautora više od 100 sorti pšenice, među kojima je najpoznatija sorta "sava", kao i utemeljivaču "novosadske škole genetike" na Poljoprivrednom fakultetu, danas poznate i priznate u svetu.
Pozdravljajući učesnike simpozijuma, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević osvrnuo se na život i delo akademika Slavka Borojevića, čoveka čiji je naučni rad doprineo, između ostalog, tome da više ne uvozimo pšenicu već je izvozimo. Naglasio je da je akademik Borojević bio "duhovni kompas" svojim saradnicima i mladim ljudima koji su na fakultetu učili od njega, a čija biografija istovremeno svedoči o njemu i kao antifašisti, beskompromisnom borcu za slobodu.
- Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost podržao je ovaj skup iz više razloga. Mi danas, zapravo, "žanjemo" ono što je akademik Borojević "posejao" u genetici žitarica kojom se bavio. Poznato je, takođe, koliko je uspešan bio i kao profesor, dekan Poljoprivrednog fakulteta, rektor Univerziteta u Novom Sadu i predsednik tadašnje VANU. Ono što je posebno važno, kao intelektualna gromada, Slavko Borojević predstavlja paradigmu svega što nam je i danas neophodno, te i dalje šalje aktuelne moralne poruke akademskoj zajednici i mladim ljudima o tome na koji način i koliko treba raditi da bi se ostvarili postavljeni ciljevi, rekao je prof. dr Milošević.
Prodekan za razvoj i saradnju s privredom prof. dr Dragan Glamočić osvrnuo se na doprinos akademika Borojevića u nauci I struci.
- Akademik Slavko Borojević je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu još davne 1967. godine zasnovao radni odnos i počeo da postavlja temelje nauke o genetici i oplemenjivanju biljaka u našoj zemlji, odnosno zajedno s plejadom vrhunskih naučnika počeo je da tka buduće temelje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Na moju veliku žalost, nisam imao priliku da ga lično upoznam, ali sam mnogo slušao od mojih starijih profesora o njemu. U razgovoru s njegovim bivšim studentima mogao sam da zaključim da je bio popularan i poštovan i da su željno iščekivali svako novo predavanje, čak i bez pritiska evidencije prisutnosti, rekao je prof. dr Glamočić i dodao da, iako su decenije prošle i genetika je napredovala, osnove koje je Borojević postavio važe i dan-danas, jer su postavljene mudro i vizionarski. Borojević je rodonačelnik novosadske škole genetike i oplemenjivanja, koja je i danas priznata u svetu.
Učesnike simpozijuma organizovanog u čast akademika Slavka Borojevića pozdravili su i akademik Dragan Škorić, u ime Organizacionog odbora, akademik Teodor Atanacković, u ime Srpske akademije nauka i umetnosti, dr Svetlana Balešević Tubić, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, i ćerka akademika Borojevića – Ksenija Borojević.
Akademik Slavko Borojević bio je ekspert za oplemenjivanje bilja i dao je značajan doprinos obrazovanju naučnih kadrova i teoriji oplemenjivanja ratarskih vrsta, naročito pšenice. Za ogromne zasluge u agronomskoj nauci i struci dobio je veliki broj nagrada i priznanja.
Rođen je 21. novembra 1919. godine u Knezovljanima, opština Kostajnica. Studije poljoprivrede, započete u Zagrebu, prekinuo je zbog rata, u kome je učestvovao od 1941. do 1945. godine. Diplomirao je 1947. godine. Posle povratka sa usavršavanja u SAD doktorirao je, da bi 1957. godine akademsku karijeru nastavio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Akademik Slavko Borojević je bio prodekan i dekan Poljoprivrednog fakulteta, kao i rektor Univerziteta u Novom Sadu. Za redovnog člana akademije izabran je 1979. godine i bio je njen predsednik (1984-1988). Član je Svesavezne akademije poljoprivrednih nauka Rusije (Moskva, 1970), počasni doktor Univerziteta poljoprivrednih nauka (Gödöllö, Mađarska, 1977) i počasni član Društva agronoma SAD (1985). Autor je i koautor više od 100 sorti pšenice i jedne sorte tritikalea. Samostalno ili kao prvi autor objavio je 96 naučnostručnih radova i više knjiga. Bio je mentor 30 magistratura i 28 doktorskih disertacija. Za ogroman doprinos agronomskoj nauci i struci dobio je veliki broj nagrada i priznanja. Penzionisan je 1987. godine.
Pre dve godine ispred glavnog ulaza u Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu postavljena je bista akademika Slavka Borojevića, da sve one koji ulaze u ovu instituciju podseća na delo ovog velikog naučnika i profesora.
